Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 9

н

ш и

љ

д

и

и

и

ш

и

н

в

и

ЗАНИМЉИВО ДРУШТВО Враћа се Врана Цветковик из кафанв »Сотировић«. Срели га неки на улици, па га питају какво је друштво, да ли се забаа л>ао. — Да нисам ја тамо седео, од говори Брана, било би врло досадно, ГОСПОДИН ГЕНЕРАЛ Један познати бвоградски уметник седи пред кафаном и чека курира кога је послао да заложи сат. Наиђе један његов познаник и на његову несреку седа за исти сто. После кратког времена враћа се курир. Уметник да би се извукао из незгоднв ситуације, рачунајући на курирову интелигенцију предухитри га питањем: — ЦЈта је рекао г. генерал? — Г. генерал је рекао да вам за сат не да више од седам банки. РАЗЛИКА На једном феминистичком збору коме су присуствовали и мушкарци, објашњава ватрено једнв говорница: — Између мушкараца и жена постоЈи само једна сасвим мала разлика— Живела разлика! чу се ]едан одушевљени мушки глас. ПРЕВАРЕНИ МУЖ Једне вечери, тек што ја мајстор Пера ушао у кафану, пријатељи му довикнуше: — Е, ако не верујеш да те жена вара, а ти пожури сад ку*>и, па ћеш је затеКи са једним својим пријатељем. Мајстор Пера поверова и ОДјури ку^и. После неког времена он се враћа. — Шта је било? питају га пријатељи. — Знао сам ја да лажете, одговара им он. Кажете да је то неки мој пријатељ, а ја тог човека уопште не познајем. НА ИСПИТУ ИЗ КРИВИЧНОГ ПРАВА Професор кривичног права испитује једног студента који се није добро спремио. Поставља му питање за питањем, али студент само ћути. Напослетку, професор пита: — Шта је то превара? — Превара је, ако ме сада ви оборите, одговара студент. — Зашто? — Зато што превару извршује оно лице које злоупотребљава нечије незиање, учини му тиме штету. СТАРА НИШЛИКА ПРВИ ПУТ У БЕОГРАДУ Стара Нишлика, Кевче Мутавџијско, отишла је у Београд <нерки и зету у госте. Дочекали су је не може боље бити, била ]е очарана Београдом. Али док ]о] је к*и била заузета пословима у кући, зет на дужности, она изрази жељу да сама мало прођв и утуца време разгледањем ду^ана и пијаце. Да би се умела вратити куки, рекли су јој да запамти број куће као и да се она налази у Ломиној улици. Засењена свим оним што је видела, Кевче је сметнула с ума улицу, а не умејући сама да се сети, обратила св позорнику на улици с речима: — Синко, куде си је овде кршена улица?

— Јеси ли чуо аа се отварају школске иухиње? — Ура!... То ће бити сја]но!... — И „Дирис" *е да снабдева кухиљу намирницама — Шта „Дирис"... Ух а ја се таман обрадовао!...

БЛИЗАНЦИ Браћа Ђорђе и Никола Додић били су близанци. И један на другога су толико личили да су их и њихови најбољи пријатељи тешко распознавали. Једном њиховом суседу једног дана дође неки муштерија и запита: — Како ку да познам ко је Ђорђе, а ко је Никола? — Има Један Једини начин да их познаш, одговори сусед. Кад сретнеш (еднога од њих дво]ице и видиш да је глуп, то је Ђорђе. После кад сретнеш другога ,па видиш да Је још глупљи, онда знај да ниЈе оно Ђорђе, него је ово Ђорђе, а онаЈ други Је Никола. ИСТИНА И РЕКЛАМА Трговац животним намирницама: — Веома ми је жао што сте упрљали одело бојом са врата. Требало је при уласку да обратите већу пажњу на цедуљу на кој'ој пише: »Свеже офарбано!« ✓ Муштерија: —• Видео сам је, али како код вас већ одавно видим натписе: »Свежа јаја«, »свеж путер«, »утврђене цене« и слично, то ни овом натпису нисам придавао никаквог значаја.

Нарочт зш

Она ми пише: „У шест сати на раснрсници, и гледајте да будете нарочито обележени, нано бих вас могла познати."

— Госпођо, опет нас је тринаест за столом. А кад сам се погађао, рекли сте ми да у нашем пансиону то никада иеће бити. — Не плашите се. господине, ручак је спремљен само за десеторицу. ♦♦♦♦♦♦ — Баш је овај свет непоштен. Моја ми је слушкиња украла две пижаме. — Које? — Оне свилене, што сам их прошверцовала из Беча.

ПРОФЕСОР КОД ПРОФЕСОРА НА РУЧКУ Позвао професор свога колегу за иду^и четвртак на ручак, али овај то по свом обичају заборавио и ниЈе дошао. Кад Је сутрадан срео свога пријатеља на улици, он се лупи руком по челу и рече: — Извините, колега, што јуче нисам дошао на ручак, али ја сам сасвим заборавио да сте ме позвали. А овај се лупи по челу и једва промуца: — Јест, Јест, еамо извините и ви, јер ја нисам ни био код куће, пошто сам заборавио да сам вас позвао на ручак. СТРАХ ОД »ДУ<т У једном нашем народном позоришту била је једна млада глумица, која никако није могла да се одвикне да не говори »седиду«, »радиду«, »певаду« итд. Покојни чика Пера Добриновић стално ју је грдио због тога и скретао јој пажњу на ту грешку. Млада глумица Је покушавала да се одвикне, али је то ишло с променљивим успехом. Једног дана прича она пред Добринови♦>ем: — Знате, кад смо оно лане били у Београ...ју... Ето, чека Перо, замало да опет нисам казала »ду«1

Тужна слика

СКАЧИ1 Један познати наш књижевник, који је својевремено студирао у Бечу, патио је од на]чеш!\в студентске болести: немања новаца. Његова врло честа писма родитељима у којима је тражио новац, остајала су у више махова »Глас вапијућег у пустињи«. Једном приликом, разљућени млади студент упу.ти свом ОЦУ очајнички телеграм: »Шаљи новац или скачем у Дунав«. Одговор његовог оца био је исто тако лаконски: »Скачи — чекам тв у БеограАУ- ОБИЧАЈ ЈедноЈ групи корупционаша држи се суђење. Претседавајући испитује једног по јвдног оптуженог. Сви се они бране г.а нису криви и сви разговори између суда и оптужених изгледали су овако: — Правили сте лажне билансе. — Па такав је обичај. — Плаћали сте мање пореза и такса него што треба. ч — Такав је обичај. — Подмићивали ств државне чиновнике. — Нисмо, већ смо им давали поклоне, »новогодишњица« и награде. Такав је обичај, После дугих пврипетија овог процеса, најзад је дошао и дан изрицања пресуде. ПретседавајуЦи пита: — ...суд налази да су криви и осуђује... ♦ — Али зашто... молим зас... буне се оптужвни. л — Па такав Је обичај, ТО СЕ ЗОВЕ СРЕЋА1 Један поноћни воз, с малим закашњењем, довезао Лалу у Београд. Док се Лала пењао уз Балканску улицу, срео јв једног човека и упитао га је колико јв сати. Овај био пијан, па распалио Лали шамар посред лица и рекао: — Један1 Кад се Лала вратио кући причао својој жени Соси шта је било, па каже. — То се зове срећз! Цуг имао фершпетунг, а да сам тачно у поноћ стигао, ада бих извукао батина. „ ј , МЕНИЧНО ПРАВО — ОбЈасните ми у неколико речи шта је меница? — Меница? То је врло просто. Рецимо, ви ми позаЈмитв 1000 динара, а ја вам издам меницу са роком од три месеца. То значи да ви у року од три месеца немате права, — слушајте: ни-каква права! — да тражите од менв те паре. Али када прођу три месеца и дође рок — тада већ имате права да тражите паре сваки дан, ако хоћете... , ХРАБРОСТ Био ча-Паја на вашару у Кикинди и застао пред једним циркусом. Пред кавезом у коме се налази лав, чувар виче: — Господо, ко са мном уђе У кавез доби^е одмах хиљаду динара. — Чујеш, Ја *у да уђем сасвим сам у кавез. — Како, ви 46 усуђујете? — А зашто да не, еамо макни ти прво ту твоју марву напољ«.