Bodljikavo prase

Бро! Т2 БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Страна 5 НАРОДНЕ ПЕСМЕ ^ слииџ

ПРИВРЕДНЕ ВЕСТИ Нов артикал Зима је на измаку, па су дрварски тргсшци, навикли да скривају дрва, почели да склањају снег у подруме, који ће, летос, испод руке, продавати народу — да се расхлади. Ако се и у то не умеша нека Централа за мраз и лед, па им поквари и овај посао. — У име закона! У ниско засвођеној одаји подрума, испуњеној поломљеним намештајем, трулом сламом и даскама, обасјан треперавом светлошћу миликерц свеће, забодене у грлић једне боце од парадајза, стајаше висок, снажан човек са огромним ножем у руци. Његово кошчато, енергично лице беше унакажено бесом изненађења. На поду крај њега лежаху црни мантил за кишу и шешир са широким ободом. Пред шиме је био дугачак чамов сандук, који служи за паковање сапуна. — Предај се! — грмну команднр. Убица спусти нож и обори главу. — Укебали сте ме — рече подмуклим гласом, пуним претње. Нисам то очекивао. Жандарми га зграбише за руке. — Је ли свршен посао? — запита командир, јежећи се од ужаса. — Јесте. — Где је глава? Убица показа на џак, умрљан крвљу, крај својих ногу. — А тело? Уб^ца удари ногом у чамови сандук за паковање сапуна. Командир се згрози. — Бестијо, а где је новац? — Новац не примам никада унапред. Тек кад предам еспап. Командир зину. — Какав еспап, море? — Ето тај у сандуку. Командир, савлађујући надчовечанским напором нерава језу, Подиже поклопац сандука. У сандуку су лежали, крвави и немилосрдно искасапљени удови, ребра, груди и потрбушина једне — дебело угојене свиње. За тренутак настаде кобна тишина. Чуло се како један жандарм у дворишту кину и опСова кишу. Командир први дође к себи. — Лупежу, ти се шегачиш са мном. 111та онда значи ово. И гурну му под нос цедуљицу. Непознати опсова. — То ли је дакле! Тако сте ме укебали? Шта то значи? То значи да бд бве саиње отсечем главу а Да труп продам по Црноберзијанској цени једној богатој удовици. Глава остаје нама за подварак. — А шта значе ових 160.220 динара и 70 пара? — Каквих 160 хиљада. То ми ортак јавља «а продам сланину по 160 динара, сувО месо по 220 а сироВо по седамдесет. Па сада ајде, метните руку на срце пз реците зар то није јевтино за ово време. Просто човек губи на послу. Хеј, шта вам је? Командир се занија и ладе носом на свињску сланину. Нзегови нерви више нису могли да издрже овакво узбуђење. Свињско месо по 70 динара!!! А он је увек плаћао по 120!!! ,

П Р1Ј |Јс1 Један злочин се припрема...

Тече вода тече...

Непознати натуче шешир са широким ободом дубоко на очи и убрза кораке осврћући се с времена на време. У трећој улици он застаде пред осветљенИм излогом једне мале кафанице. Колебаше се једаи тренутак, па уђе унутра. Седе за сто, далеко од прозбра и наручи клековачу. Кад му келнер окрете леђа, он брЗб извади из џепа цедуљу. И отпоче узбуђбно да је чита при оскудној свеТлости сијалице од 25 свећа. Затим шкргутну зубима, ћрбмрмља неку псовку, испи клековачу и диже се бацивши на сто десет динара. У тренутку кад је излазио цедуља му испаде из џепа. Келнер, који је за све време посматрао тајанственог гоСта са неким необичним осећањем Страха и блиске опасности, диже хартију и потрча за непознатим, али овај беше ишчезаб без трага у кишној нбћи. Још непрестано под утиском тајанствене појаве непозиатог, келнер лаганб спусти пбглед на цедуљу. Коса му Се диже на глави. На Прљавбј и изгужваној цедуљи било је исписано нервозним рукописом: „Главу отсећи а труп и удове ставити у сандук. Жртва једна удовица са добрим парама. 160.220.70. Све у готовом новцу. Атинска ул. 5, подрум лево. О•чишо. — Опрезно. Опколићемо кућу са Свију страна. Ја ћу са двојицом на главни улаз а ви поседните прозоре и двориште. Имамо посла са крволочним злочинцем. Жандарми се развише у стрелце. Пред бројем 5 кбмандир и још два жандарма са револверима у рукама, отворише лагано улазна врата. Кућа као да беше ненастањена. Из мрачног ходника избијала је мемла. Пипајући пажљиво пред собом они пронађоше врата подрума и почеше се нечујно спуштати низ рогобатне и клизае дрвене степенИце. На дну степеница застадоше. Мртва тишина је владала око њих. Одједном, један жаидарм додирну руку командиру: из једног кута мрачног подрУма допирао је узани трак трепераве Светлости. Полисмени се лагано упутише у том правцу, задржааајући дисање. Ускоро наиђоше на дебеља дрвена врата. Светлост је продирала изнад прага. Из осветљене простбрије допираше лагано и једнблично шуштање. Необичан и отужан мирис испуњавао је ваздух. Затим се чу туп пад тела и звекет метала. Командир подиже револвер и лагано притисну кваку. Врата нису била закључана. Један нагли покрет руке и врата се с треском отворише.

Мој пенџере, мо) горки чемере..

Киша је пљуштала као из кабла. На углу мрачне улице, низ коју клокоће прљава кишница, стоји висок човек грнут црним кишнм огртачем. Његово кошчато лице, из кога бије дивља енергија, непомично је, као исклесано из леда. Његове сизе, оштре очи биле су управљене на мрачну кућу преко пута. Минути г су лагано пролазили. Одједном, непознати уздрхта. На вратима мрачне куће указа се нејасно обличје човека. Непознати пређе преко улице, аажљиво се обазирући. Нејасно обличје се лагано издвоји из тамне позадине капије, и у тренутку, кад непознати прође, тутну м^ неку цедуљу у руку.

Келнер, изван Себе бд ужаса, обуче брзо мантил, истресе пазар у џеп, закључа врата кафанице и потече као без душе у полициску постају. Тамо исприча у неколико речи сањивом командиру станице цео догађај и показа цедуљу. Командир погледа у њу и пребледе. — Цео полициски апарат на ноге — узвикну он. —'Можда ћемо још стићи да спасемо што се спасти може. Богата удовица са 160.220 динара и 70 пара. Сирота жена. Ово је нешто грозно. Десет наоружаних жандарма скочише у ауто који крену пуном брзином кроз мрачне и блатњаве улице периферије. На улазу у Атинску улицу командир чаустави ауто.