Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ а с

— Шта би рекпа, кад би* затражио твоЈу руку« Бипа бих задовољна, јер не бих морала пазити на вагу док мериш месо!

ФРИЗЕР

1! Ж

— Гарантију да ће вам лорасти коса ако употребљавате наше чувено ередство „Бујност" не можемо вам дати, али добићете за сваки случај бесллатно Један чешаљ.

— Драги, ми ипак не можемо живети само од љубави. — Зашто да не1 Само ако те твој отац довољно воли.

АРИСТИДОВО МИШЉЕЊЕ О ЖЕНАМА Аристид Је Једном, пред своЈим ученицима, говорио о женама: »Ако Је лепа, превариКе те, а ако Је ружна, ти ћеш Је напустити; ако Је еиромашна пропашћеш са њом заједно, ако Је богата, постаћеш њен роб; а ако Је духовита, тебе ке у друштву сажаљевати; ако је глупа, срамотићеш се еа њом, ако је пакосна куку ће ти претворити у пакао, ако је добре воље распоклања^е све што је твоје." Један ученик на то узвикну: „Луд је онај ко се жени!" „То нисам рекао, одговори Аристид, ја сам само тврдио да Је паметан онај ко се не жени«. КАКО ЗА КОГА О свом еедамдесетом рођендану Адела Сандрок је била врло меланхолична. — Али Адела, повика Један њен приЈатељ, године ниеу важне. Ти си уосталом баш сада у наЈвебој слави, а рекох ти аек, седамдесет година није никаква старост. Адела се мало замисли а онда свечаним речима рече: „За Једну катедралу ниЈе — али за жену Јесте." РОСИНИ И РАД Велики италијански композитор Росини, није волео рад. Огроман

део свог живота ја проводио у лакоЈ забави, а када Ја требао да ради био Је увек нераеположен. Једног дана РоеиниЈа је срео један његов познаник. Када га запита зашто Је тако тужан и м»ланхоличан, овај је почео да кука: „Морам да радим, драги приЈатељу, да радим без престанка. УЈУФУ рано почети, увече до касно у нок терати и Једва човеку остане времена за ручак. То човек не може да издржи". — А откада већ радишТ — упита га пријатељ. — Прекосутра треба ве<ч да почнем, одговори уцвељени Росини. ОЧЕВИ И ДЕЦА Тристан Бернар беше позван на један гарден парти. Ту се десио и неки племић, који приђе Бернару, и између осталога запита: — Кажите ми, молим вас, није ли ваш отац био кројач? — Јесте! — Па како то да ви нисте преузели очев занат? Бернар му на то не одговори ништа, него га после паузе упита: — Молим еае, кажите ми, је ли ваш отац био џентлмен? — Јесте, свакако! — Па како да га у томе нисте наследили?

— Јоване, ви ете попили целу боцу ликера! — Пардои, гоеподине, нисам целу. Ја сам јв* дан део, а оетатак су попили моји гости.

У ПАСОШНОМ ОДЕЉЕЊУ

АМЕРИЧКИ ФИЛМ — »ИДЕАЛа СВАКОГ СЛОБОДКОГ НАРОДА На свом последњем говору одржаном у Холивуду, претседник Рузвелт је дао једну изјаву која је произвела огромну еензацију чак и у самом Холивуду. Та изЈава |е дословно гласила овако: »Амерички филм је идеал сваког слободног народа на свету и показује и његово политичко и културно и економско благостање«. Дакле, гангстерство, бандитство дивљег запада, кефови америчких милионара коЈе само они могу разумети а не европски радник и грађанин, или степ и црначко маукање, или љубавне лимунаде са песмом или бљештаве ревиЈе, — дакле то Је идеал једног слободног народа? То показује његову културу? На сре^у, нема Европљанима ти идеали нису потребни и нека претседник Рузвелт и даље њима барата сам. ПРБИ ЗАЈЕДНИЧЧИ СОВЈЕТСКОХОЛИВУДСКИ ФИЛМ У Холивуду су ових дана почела снимања првог заједничког филма између совјетских и холивудских глумаца и продуцената. Филм &е се састоЈати из три чина. У првом, приказаке се живот америчких милионера, у другоме бедно стање совјетских радника, док би у трећем требало приказати да су и плутократски и комунистички живот Једно те МСТОа

Накнадно се еазнаје да је снимање трекег чина одгођено за нзвесно време пошто није никако Још могла да се нађе клау»ула под којом би се те две идеЈе сложиле, и на филму реално приказале. РЕДУЦИРАЊЕ АУТОМОБИЛА У ХОЛИВУДУ Рузвелт је дао наређење да се због ратних тешкоћа имају редуцирати сви непотребни аутомобили. То редуцирање је нашло одЈека и у Холивуду, где је тамошњи претседник општине одредио максимум припадања аутомобила Једној глумици. Тај максимум гласи: два аутомобила. Холивудске звезде су одмах уложиле протест, тврдеки да су им за свакодневну потребу неопходна бар 4 аутомобила. Жалба је узета у расматрање. ПОПАЈ СЕ ПОВЛАЧИ Морнар Попај, творевина Јеврејског цртача Макса Флајшера, после грдних неуспеха америчке морнарице у свим водама света, изгубио је као и сви морнари своју популарност. Како Је Волт Дизнијев Миии Мауе физички еувише елаб да га замени, - Јиља еувише глуп да би ис ,нада постао пеметан, то је сада у Холивуду расписан конкурс за проналажење једног новог Јунака, коЈи би могао да задобиЈе широке масе за своје подвиге.

— Имате ли неких нарочитих знакова за распознавање! — Не, апсолутно никаквих!

— Два човека желе да говоре еа вама, гоеподине. — Нека мало причекаЈу. ДаЈте им дсе столице. — Али они неће емо две столице. Они же> ле цео намештаЈ.

■Ч (