Bodljikavo prase

Страца 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

бро) 2!

ЗИИСКА ЛРКЧА — Хоћемо ли, госпођице Маро, у недељу на скијање? — Па можемо! — Ја ћу већ у суботу да поручим собу у хотелу. — Да ли има смисла да понесем скије? — замишљено упита Мира. — А шта би сад ти био да није мог мираза? — пита љутито жена мужа. — Био бих слободан човек!... одговори овај. ♦♦ ЛЕП ГЛАС Жена: — Зашто ти уезк излазиш на балкон, чим ја почнем да певам? Мумј: — Зато да ме виде суседи, како не би помислили да те тучем.

СТИДЉИВ МОДЕЛ

Госпођа: — Марице, ја не волим да ваш вереник по цело вече стоји доле пред капијом. Служавка: — Хвала вам, милостива, позваЈну га унутра. ДАНАШЊИ НЕМОРАЛ Један свештеник држи проповед у цркви. Црква је пуна народа. Свештеник се нарочито окомио на неморал данашње младежи, па сав узрујан виче: — Браћо, нема више оног старог поштења. Пре су девојке до удаје биле невине. А данас? Данас таквих девојака нема више. Молим вас, доведите ми данас једну невину девојку!... — И мени једну! зачу се један глас.

— Које су биле последње речи ваигег мужа? — Мој муж никад није имао последњу реч.

ЖЕНА КОЈА ЈЕ ПАЛА У РЕКУ Један човек имао је злу жену с којом се вечно свађао. Једног дана дотрчаше људи и јаве му да му је жена пала у реку. Сви потрчаше низводно да је траже, само муж пође узводно. — Куд ћеш тамо! 1 повикаше му. Ваљда не^е твоја жена да плива уз воду. — Маните, рече муж. Не познајете ви моју жену. Она је целог свог века радила све обрнуто. — Испочетка сам се ст идепа, јер сте рекли да *е бити нешто митолошни!

— Кад се девојка пољуби с неким, за њега треба и да се уда. — Па не могу ја да се удам за целу варош!

— Ништа није досадније него правити посете о славама. — Има нешто много досадније, драга моја, примати их.

— Мој муж се нимало душевљава фотографијама — А зашто? — Има црвен нос!

не оу боји.

ЗАХВАЛНОСТ Куварици је отказано и она одлази. На вратима се окреће и баци газдаричином псу једну петедесетицу. — Баш сте будала, Катице! — довикне газдарица која је видела ову сцену. — А не, милостива, само сам захвална.. За ово пола године од како сам код вас, ово псето је тако вешто полизало све тањире, да их нисам морала прати...! ♦♦ — Ко је од вас двоје раскинуо веридбу? — Нико. Веридба је прекинута аутоматски. Ја сам њој саопштио колико зарађујем, а она јв мени рекла колико троши.

КАКО ЋЕШ ПОЗНАТИ ГОСТА КОЈИ ЗЛО МИСЛИ Сељак полази на пут, па каже жени: — Чујеш, женска главо, ако сврати неки мусафир, пусти га у ку^у; па кад будеш видела да пљуцка, дај му да ије; кад будеш виђела да се облизује, дај му да пије; кад будеш виђела да зева, намести му да спава; а ако почне да се протеже, узми цепаницу па њом посред главе.

Куварица се јада својој другарици: — Ми смо праве неере^нице! Ако добро кувамо јело други га поједу, а за нас ништа не оставе, ако скувамо рђаво, отпуштају нас из службе. Ако смо ружне, не воли нас господин, ако смо лепе, не воли нас госпођа. За нас је најбоље, кад не кувамо ни добро ни рђаво и кад нисмо ни лепе ни ружне. Наши момци су скромни и у јелу и у љубави.

ДОБРА РОБА Трговац Пера хвали дами неку свилу у својој радњи: — Ово је, госпођо, дивна и јака роба. Трајаће вам вечито! А и онда још можете од ње направити комбинезон—

— Зашто нисте употребили лек који сам вам написао? — Па на боци је било написано: „Стално добро запушено држати"!

— Пошто си ти ппавуша, Цицо, дај ми неколико твојих впаси да их поставим на иапут мог« мужа: хтела бих да добиЈем нову бунду.

— Јесте ли икога волели пре мене? — Не. Ја сам ое многима дивцпв ради њихове снаге, јунаштва, лепоте или памети, али према вама осећам само чисту љубав.

— Животињо, опет си био с Јовановићем и Петрови^ем код „Младог врапца"! — Душице, срце моје, зар си веК купила апарат за телевизију?... — Ја бих желео да се оженим с вама. — А јесте ли веК видели мога оц4? — Јесам, али и поред тога вас волим.

— Да ниси јуче случајно био пијан? — Јесам, али не случајно.

Пивар: Дакле, како вам ое допада моје пиво? Кафеџија: Изврсно: Исто пиво продајем по неколико пута, јер сваки гост остави по пола чаше.

— Хтела бих да купчм једну кравату за мога мужа. Знате, поклон за рођендан. — Жалим, госпођо, али ми држимо само бољу робу.

— Јесте ли видели израз пица ове даме кад сам јој рекао да не изгледа старија од своје кћери? — Не, али сам видео израз лица њене к-Цери.

— Погледајте ову машину за рачунање. Сјајна је. И најглупљи човек може помоКу ње да рачуна. — Ј«л'те? Дајте ми да пробам.

— Ја верујем само половину од онога што причам. — А ја верујем дупло. — Како? — Па ја сам порезник.

— Како да кажем, господине професоре: „ручак је готово" или „ручак је сервиран"? — Ако је то јуче, онда можете рећи: „Ручак је загорео".

ИСКРЕН ОДГОВОР

— Реци ми искрено, драга, да ли волиш м«не или мој новац! — Али, драги, |а вас волим обо1ишг-