Bodljikavo prase

Еро) 26

БОДЉИНАВО ПРАСЕ

Страна 7

Равајло - бициклиста

ж и

\ I

.ИЛИ, КО СЕ ДИМА НЕ НАДИМИ...

Ах, тај језик! Дивне очи имаш, драга, Витко тело, бујну косу. Жл' језик је дуг до врага, А њим лизат' можеш по носу!

Г Штампарске грешке Овај човек страсно скупља троугле мачке (марке). Кад би знао пријатељу какар си мачор (матор). Њена чесма (песма) је божанствена. По новим миксимираним ценама во (со) се продајв по 6 динара килограм. Сваки будак (лудак) има сместа да се пријави лудници. Јова нам је послао парту (карту), позивајући нас на бал. Кад говори, он испсује (испл>ује) целу околину. Тај Јаванац (Јапанац) је ратовао противу Јаванаца. Ретка изненађења Кад вам неко врати дуг или књигу узету на читање. Кад играте покер па вам ниједан партнер не подваљује. Кад уместо изнутрица добијете спољашнице. Кад вам таст уместо уобичајеног обе^ања исплати мираз у готову. Кад вам спекулант призна да је неког огулио. Метереолошки извештај У Европи влада право проле^е, само се на северу 4Дрнога мора гомилају црни облаци. На Криму је било грмљавине и граДа, а на крајњем северу енглески и амерички поморци се жале на страховите буре. На Атлантику, све до саме Америке, влада циклон који све брише пред собом. У ово ј неде . љи овај циклон је потопмо (50 хиљада тона бродова. Н«д неким британским градовим« била је провала облака само су место кише ладале ватрене кугле. Штета је огромна. У Србији време све лепше. У Азији и на Пацифику непогоде узимају све веће размере, нарочито у Кини и на граници Индије. У Аустралији магла и клизавица. Улицалла камсам...

ХИТАН РЕФЕРАТ Био пре три деценије Мита, казначеј или како их данас називају — шеф финансиске управе. У једном малом месту крај Мораве. Био добзр чиновник, али му од раније професије остала навика да свако јутро оде на Мораву и пеца по сат-два. У младости је био скелеџија, а после је прешао у сродну ђумругџиску струку и као способан и поштен човек догурао до казначеја. Оеди Мита, казначеј, једног дана у својој канцеларији и пије кафу, пуши на чибук и везује нове удице, које му је послао један пријатељ из Београда, кад одједндм депеша. Господин Миту нешто штрецну. — Депеша, то је као гавран, — мисли он, — мора да је рђав глас! А иначе ми јуче звонило уво. Дршћући отвори телеграм и скоро ошамућен једва прочита: „Мита Н..., казначеј, да ми се лично јави! — Министар финансија С. Протић", — Готов сам1 — помисли Мита и поче се у себи преслишавати шта је згрешио. — Ако је за кривицз крив сам, ама ко је казао! И куд одо у меану и кад се упетљах у разговор и онај ме куси тера да ја исправљам криву Дрину I Полако се обуче, оде кући И још са врата викну: — Савет, готови смо... — Кој је готов, ако Бога знаш, Мито1 Шта ти је. Изгледаш у лиЦу као црна земља! — ишчуђава се његова домаћица.

— Не питај! Зове ме госпон Стојан! — једва изговори он. — Бог те убио, шта си згрешио кад те министар зове. Пропали смо, — закука и госпа Савета и поче да спрема Миту за пут. Сав пребледео јави се Мита идућег дана одаџији у Министарству финансија. — А ти си тај! — рече одаџија и пријави га одмах министру. — Шта је ово? «— упита га покојни Стојан кад је ушао. — Аа-а-акт, — промуца Мита. — А ово? — упита Проти^ још строжије— П-е-сак, — муца Мита. (Тада није било упија^е хартије и акта су посипана песком да се упије мастило). РАЗБИЈАЧ АТОМА

— Ви се, господине професоре, мучите да разбијете сваку ствар у атоме, а сад се љутите на мене, што сам разбила (сдан тањир. *

— Истреси то! — грмну Стојан и пружи акт Мити. Овај дршКући руком дохвати акт и истресе неколико зрна песка која су остала на акту. — Сад иди, и у будуће води рачуна како експедујеш акта! рече пок. Стојан мало блаже и Мита сав срећан излете на врата и одаџији даде пола динара уцело, што је у оно вроме био велики бакшиш. ВУКОВА СИРОТИНјА Вук узме под најам кола Јована Миленкови^а. Уговорено је било да за кирију Вук не плаћа ништа посебно, н-его када се путовање сврши да Вук та кола покрије о свом трошку. Али Вук, сиромах, не могаше одмах извршити погодбе, него скрпари нешто пара те једва оде у Беч. Мађутим ни тамо га не оставише но миру. Њему је то било тешко али се наљути када доби' писмо у коме се вели да се кола по крију онако како је своја покриз богати Јеврем Ненадовић, таст Кнеза Александра. Зато седне па пријатељу одговори: „Кад бих ја та кола покрио тако, онда би свет држао да сам ја Књажев таст. А ја брајко, нијесам ничији таст. И та невоља мене мори; а за покривање кола лако ћемо: ако можете вјероеати мању суму, молим Вас да ме за толико услужИте, па нека се та кола покрију, ја ^у Вам се одужити".., Шта је после било од те невоље Вукове — не зна се.

на свеопшти тхгт вднршд ирппдвд [дтиричнвг пмршд „БОДЉИНАВО ПРАСЕ" Одржаће се на први дан Духова у 10,30 час. пре подне у САЛИ НОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ На програму с у снечеви: 1. Вереница • 2. Лили •. 3, Две кн=>иговође 4, Нултурно поље и 5. Алармантне вести У овим снечевима учествују истакнути номичари: Аца ЦоетновиК Јован Танић, Сона Перић-Нешић, Жарно МитровиК Мила Ерцеговић, Бранна Белић, Вера ПетриК А. ЂорђевиЦ и други. КАРТЕ СУ ВЕЋ ПУШТЕНЕ У ПРЕТПРОДАЈУ.

Улицама каскзм Ке бих ли те срео Да ти причам, ласкам, Мој цветићу бео! Мој цзетићу бео Ти си некад био, А сад си увео, Па ми ниси мио! Ти најлепша јеси, Авај, некад била И погрешила ниси, Кад си ме љубила! Твоје очи красне Више нису јасне, А и лице бело Сад је потамнело. Што сам те волео И страсно љубио, Нисам у животу Никад срећан био. Живрт ми је прошо По трновитом цвећу, Што је тако било Судбину проклећу! Твог мираза више немам, Потрошио све сам. Другу ћу да „земам", Јер паметан јесам! Ти и ниси млада Сад за мене више Срце моје сада За другом уздише! Моје мипо злато Има млађе жене, Па ти велим зато: Беж' што пре од мене! Ја бих хтео млађе Само будаласте, Јер су оне слађе, Него бабе класте.

Мали Перица се пита — Да ли је „Мртво море" умирало природном смрћу, или га је неко у<>но, или је пак само изоршмло самоубиство! — Да ли су у „Леденом мору" рибе од леда) — Да ли ђаво стварно однесе не.хога, кад се каже „ђаво те однео"1 — Да ли је чикз Марко понео са собом куфсре, кад је отишао на други свет!

Главни уредник: Светомир Сто|ановић. Уредник за илустрације: Теодор Докић. Власник и издавач: Светомир Стојановић. Телефон редакције: 25-592. Штампа: Штампарија „ЛУЧ".