Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИИАВО ПРАСЕ

Број 37

Због воде је ту

ИОМУНАЛНА ХРОНИКА

Стара се о њему

— Зашто се ви налазите овде1 — Због водо. — Воде1 — Да, |а сам. млекаџија.

На вроме Општинско купатило на Сави почело је рад крајем јула. Од свога оснивања до данас, оно никад раније није отпочело рад па се према томе може сматрати да је и ове године почело рад на време. Опасна пауза Пада у очи да веК три недеља нема полемике о уређењу Београда. Укутао се чак и Мома Борисављевић. Очигледно је да спрома нове предлоге за регулацију, нивелацију и експропријацију — па куКевласници, нарочито они којима су куКе на угловима, стрепе и беру кожу на шиљак. НоннуренциЈа Сопственици рингишпила поднели су жалбу општини што н»ена кола за спаљивање ђубрета праве нелојолну конкуренцију.

Дечурлија, која обично дају и последњи динар за рингишпиле, сада се каче за та кола и бесплатно возају, а на Таш-Мајдану уопште не иду.

Уметност и администрација Судски извршитељ, запљењује у паланци копију чувене слике „Леда са лабудом". Службени опис запљењене слике гласи: „Слика величине 80X50 см., у дрвеном раму, претставља младу свучену плавушу стару око 25 година, нападнуту од побеснеле гуске!" ♦♦ Прва глумица: — Јао] Ујела сам се за језик! Друга глумица: — Зовните хитно лекара, јер може да наступи тровање.

— Донесите две порције телећег печења и два котлета. А можда *еш и ти нешто, Перо!

БЕОГРАДСКА ХРОНИКА

Један у клин,

Пошто је попио два три шприцера, гарантовано без камене соде и са фарбом домаКа производње, Рака пензионер пођелагано куКи, ни мало не посрчуКи. Таман стиже на Теразије код општинског сата који је на једној страни показивао пола девет а на другој једанаест сати и двадесет минута, кад му у сусрет наиђе Смиља, бивши лиферанта сада куКевласник, лица блажена од среКе. — Мани ме — каже Сима и невољно се отима. — Чека ме жена да окупамо малог и да га метнемо да спава. — Малог! — зачуди св Рака — каквог то сад малог купац), побогу човече. — Па тако — ушепртљи Сима. — Жона се потрудила па ето, добили смо. Рака зину од чуда. — Па зар у овим годинама, човече?! — Па што? Нисмо ни ми за бацање. — Знам, брате, али ти си одвалио, онако, преко педесет и неколико, а и жена ти је, колико знам, зашла у године... — Јесте, није било лако, али смо се потрудили, па ето... — Добро, човече, — вели Рака у чуду одмерава свога пријател>а. — Па што се ви то не сетисте раније, у млађим годинама, него сада, под старост. — Па, пре је било |евтини]е, а сада, знаш како је, не можемо само од ренте да се прехранимо. — Како, па зар ти мислиш да дочекаш да те тај твој мали прег храни? — А, што! Ми сад њвга а он ггосле нас. — О, људи, — крстио се у чу-

ду Рака, и већ рачуна у себи колико |а млађи од Симе. — Можда имаш и право! Па ништа ми ниси јавио. — Па никако да те сретнем. Него, ајде да ми правиш друштво до куНе. Локазаћу ти БубиЈа. Пођоше, а Рака сав гори од радозналости. — Па, овај, па )• ли било твојој Перси мало теже да га, овај... донесе? — Па, било је, него, на срећу, ту се нашао један трошаринац, млад, симпатичан човек, па помогао. — Како... ова|, помогао? — Па лепо — ја сам стар човек, нисам могао сам, а он помогао, па смо га лепо частили. Рака само искоса погледа у Симу. — Па сад имамо занимацију — наставља блажено Сима. Просто ми пуна куКа. Него, тешко за млеко, па га хранимо оном мајценом.

— Молим... цк... плати) — 17Ј динара. — Шшта) Је л' то... цк... с флашом М„. цк... ччашом! — Не, само за вод„ хм, за вино. — Жао ми Је, лријатељу, што нисам могао више ништа за вас да учиним. — Хвала вам, и година дана|е доста.

ИЗ КАФАНЕ Успомена — Ено онај је човек оставио трајну успомену у моме жипоту. — Сигурно сте били у великом пријатељству? — Не! Једном смо се у гостионици потукли и тада ми је избио четири зуба. Разлог — Зашто |е наш кафеџија променио име своје кафане »диле« у »Седмоглава аждз|в«? — Оженио се и добио ташту.

— Па што му не нађеш неку жену са млеком. — Јок, море. Избезобразиле се те жене па сипају воду у млеко. — А зер могу то жене да раде? пита збуњено Рака. — Зашто не би могле: ко Ке дв их контролише. Па ето ми тако сваке вечери окупамо Бубија, дамо му мајцену, пе га метнемо између нас у кревет. — Не дере се ноКу? — Јок: спава као заклано. А по цео дан се игра по салону. Кад мало поодрасте, потрудиКемо се за још једно. Раке се загрцну. — Још једно] И опет оног, шта беше... трошаринца у помоК? — Што да не! Кад га лепо частиш, оће човек да помогне. У ствари, ту |е глевни чинилац био наш поштар. — Ма шта кажеш човече! — Знаш, |а сам ти давно изишао из форме за те ствари, па ме је он лепо упутио како се ради. »- О, Симо, Симо! — чуди се Рака. — Докле си ти, човече дотерао. — Па такав је живот. Нто, у поверењу да ти кажем. Многи људи то исто раде. И Јоца, и Пера и Лаза »Штумадла« и они имају по једно. — Ма, шта кажеш? — Јесте. Њима су ишли на руку неки трговци. Лази /е помогао самац, неки красан младић. Можеш, ето и ти. — Оно — замуцну Рака. Нисам баш сесвим сигуран да могу, али, брате, помегачв не бих никако узимао. Убио бих ону моју кад бих чуо тако нешто. Ја сам, брате, од оне предратне, моралне сорте. Па и скупоћа је данас. Треба ти и хране и одела. — Оно, јесте, незгодно [е: кућу ти целу запрља. Али када му, у своЈе време, промезетиш ногицу, онда све заборавиш. Раки се диже коса на глави. — Какву бре ногицу да промезетиш, човечеј Јеси ли ти луд. — Какву! Па прасеКу! Рака погледа разрогачено у Симу. — О каквоме ти то прасету булазниш? — Шта, о каквом прасету! зачуди се Сима. — Па цело време ти и причам о прасету. 0 оном што га жена набавила из села уз помоћ оног трошаринца. Рака застаде, поцрвене, побледе, погледа намрштено у Симу, отпљуцну, окрете се, и оде без и једне речи. Само су му се уши црвениле испод старог »Борсалино« шешира.

Да задовољи муштерију

Фризер; — Како вам се свиђа нова фризура)

Равајло ^

Лепо ти Ја уфатих пут за Уши па у бвоград, јер је тамо традски панађур. По сокаци рива булумента. уђох у једне меане из коЈе се надалеко чује нека дерњава и свирка. ајд Велим ја да веднем кој то лумпује а кад тамо један главоња виче о Бре раваЈло одидер амо да се и ми Џуџе мало прочаршијемо паретина ка Плеве. погледам ко је а кад тамо јеротије пиљар уфатио свезу сас две певаљке Па само рокће, а банда свира ли свира... седох у друство и поручим литрењак за свирачи и почнем да се кошкам с јеДну певаљку кад она каже ајде бре дидемо у биоскоп ајде вала готов ја ки бос у бару и кренемо. овам онам па се ми спустимо у Један нако ка подрум али лепо намешћен с неке поњаве и огледала и ту се поређамр по Неке клупе. таман ја да поручим Пиће кад неко Утули лампу и ми Остадомо у помрчину. јао браћо шта ће сад да бидне почием да се дерњам од стра а неки ми виче Пст. бре у Том се зачу музика н на зид спроћу мојо Персоне поче се не-

што мичати и Ја видок неке жемске како шетау пред неку бару. каква ми је ово госпоцка варанција питам ја јеротија а он каже ћути бре тво Ти је биоскоп или како се госпоцки каже кино. у том Од некуд груну банда и ја се окуражи и поче да гледам оне живе слике кад ме изненада почео неко гиличе у онај мрак и ја удари у смејурију а неки из ону помрачину ударише у протестацију доста бре ГеЈачино зар ви је нало што нас Опељешисте сас цене него и овде сте дошли да смећете. и Тако Реч по реч Па се ми закачи• мо и могло Је свашта да бидне да ја не видо како се Јеротије умаче с ону Певаљку па Навалик и Ја ал у том се упали јелетрика и Један жаца упаде Па целу булументу Отера у кварт. а тамо ие одрапише по две иљадарке ниЈе ми Жао. вреди брате за Те паре јербо сам се лепо испроводио и што кажу Видо свет. зато ћу Јопет дидем у бископ чим поново дођем у београд. а сад здраво. ваш РаваЈле