Bodljikavo prase

Број 45

БОДЉИИАВО ПРАСЕ

Страна 7

/ђо#о- умјјг: ■мали

у^амишља...

ручног девера

Наш,е> ТОРОКУШИ Језиком палацаш од јутра до мрака И кајвећа тајна за тебе је лака А нацача снага, — за тили чае мат И над се сабере, све што досад каза Кад не би била лаж или шулља фраза Већ би свршен бно овај светски рат. РАДИО ЛОНДОНУ Од народа српског сад се зачу глас Свирао си доста, задени за лас И лагању некад мора бити крај Од толиких »зестиа само брука оста Смучи се и нама, зато боље доста Ми будале нисмо и то брате знај. БАЊСКА ЛЕГИЈА Монденки Џили Успомене будим, а срце ми јеца На часове с тобом, на азурном мору Од реуме старе, колено ме штреца Када се пробудим још у белу зору Морам да пораним још пре првог петла А место волана у руци ми метла * Моја судба клета довде ме довела И пара проклета, нек' остане пуста Зараду што ве*у, моја душа хтела Од својих сам ближњих отимо из уста А сад сам остављен у тузи и јаду Са метлом у руци — на принудном раду

А>с, не&ерв клесиа, Ах нсверо клета, лажно си с« клео И са мога стола месецима Јео Док ми не поједе мој »шлајз« цео, цео А онда се вешто код друге обрео И сад бога молим, само ако хтедне Да ти мулетина бар једном преседне Ах, неверо клета, лажно си се клео.

к V пошта

Гоепођи А*ђи. — У праву сте! Млвдост треба искористити и на други начин. Сам покер иије у стаи>у да убије самоћу и носталгију. Мадаи Мими. — У баши је било мало каваљера ал' зато је било доста сељака. А они су данас више у моди него бивши лафови са корзоа. Газда Николи из Ниша. Што сте се ућутали? Сада је најбоље време за колективне шетње, са бесплатном картом. Гаада Илији. — Тешите ее! Не може се на сваком послу зарадити. За Вас нема зиие. Што сте изгубили данас, зараднћете двоструко сутра. Вившем бану. — Свако лице има и маличје. Годинама је ишло глатко па је право да буде мало рапаво. Песнику — модерннсти. — Пишите само даље Иабавили смо шеет иових корпи. МамииоЈ мази. — Бављење и ј>;д иа свежем ваздуху само Ие тн користити. Зато не кукај и ае тражи узалуд протекиију.

Из ДирекциЈе за снабдеванзв Пажња грађаиству. — Право на следовање лука (пола килограма по особи) немају британски гра^ани, пошто је Черчнл потрошно огромне количине црног лука да хлади модрице са разних фронтова. Издавање соли. — Изузетно овом приликом издаће се150кгр. соли Радио Лондону да убудуће не прави неслане шале као што је погледња да су немачке трупе у Београду отвориле ватру на гомнлу људи. Штампарсне грешне Човек има пет чуда (чула). Госпођа Јелена је желела да је муж пошаље у бару (бању). Симина буба (баба) доживела је шездесет година. У нашем месту месе хлеб само два лекара (пекара). На тој планини пасу огромна стад« ловаиа (оваиа). Радио је за велику сламу (славу). 4» (\ЂА Мпрп*■

— То |« специЈална клупа за вереникв коЈи се свађају.

— Хо)>еш ноау лолту а стара ти је Још добра. — Па и Ја сам Још добар а ипаи си добила ноау бебу.

Мали Боница се пита... *+• Да ли слепа љубав станује у дому слепаца? «$♦ Да ли ратне операције врше лекарн? «*• Од чега живе мушице у глави? *** Да ли су у притвору врата само прнтворенз? «Ј» Зашто увек мени кажу: Благо теби Ђокиие, кад си дете, а Ја јелини у целој кући добијам батиие?

Кнез Милош у Бечкој опери

— Марко, придржи мердааиие! — Марко, придржи мердваине!

МАЛИ ОГЛАСИ

Власник биоскопа желео би се упознлти са дамом од 200.000 динара. Лепота и године не играју улогу. Писати под „Мираз". Организатор за свалбе, ручкове н дочеке нуди своје услуге по најповољнијим условнма. Ћира Днрић. Сељаииа из Калућериие тражн за наступзјућу знму Једну астра. ганску Оунду. Ко има да прода нека донесе Милици Мисирлићки ј у Горњс село.

Једном приликом дође Кнез Милош послом у Беч. На том путу пратио га је његов лични секретар, који је свршио школу у Бечу. Пошто су свршили посао, рече Кнез секретару: — Како ти познајеш варош, јер сн овде школу свршио, хај де да ме мало проведеш кроз Беч. , , . Те вечери узеше најбољу ложу у бечкој оперн и, пошто се спремише одоше и заузеше места. За време претставе кнез је сваки час ззпиткивао свог секретара час за ово, час за оно, и то гласно. Досади то и публиии н секретару, па ће му овај рећи: — Немојте, Господару, говорити тако гласно, јер се чује. — Па нека се чује, одговори кнез. Они ииаЧе не знају српски, па неће ништа разучети што говорим. Не може да ]еде супу Као и обичнв покојни Стеван Сремаи долазио Је на ручак у ондашњи ресторан „Коларвц". Једнога дана донесе му келнер супу. — Ја не могу да једем супу, рече Сремаи келнеру. Газда, ко.јн је био у близини стола, отрча у кујну и нареди да се ве.тиком књижевннку послужи добра супа. Кад је келнер донео другу супу, Сремац који јс волео супу, опет рече: — Али, кажем вам, ја не могу да једем ову супу.

— Па, господине професоре, ја сам лично пробао супу у кујнн, она је одлична! — Па ја и не кажем да није добра, одговори Сремац, али не могу да је једем, јер ми келнер није донео кашику. ' Била биба сад је риба Покрсти поп Турчина, Аеаиа, и на крштвњу му даде име Пвтар. Говорио свештеник Петру како треба да буде добар хришћанин и да пости у одрађенв дане: среду, петак и четири поста. Петар је свв уплмтио и радио како му је поп рекао. Једиога даиа, уз пост, дођв Пвтар поповоЈ кући и зчтече попа како јодв једиу печену ћурку, Петар св зачуди и упита: — Шта то чиниш, попо? Зар не пише да св у пост не мрси? — Па Ја и не мрсим. Ово Је риба, рече поп. — Каква риба, код је биба (ћурка), оче? Поп обриса брке, па подвикиу: — Риба, риба. Била биба, сад је риба. Зар сам ја могао од Асада да напрааим Петра, а не могу да претаорим бибу у рибу? Зеленаш.џ Грамзивост те рушна шћапи КриЈеш паре у чарапи Идеал ти само ћар Заирзла се твоЈа душа Цео свет се тебе гнуша Ниси човек, веН си сгвар.