Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСБ

Бро) 51

— Јеете ли ме звали, поштована госпођо)

0 љубави и браку Љубав је излечива болест, али обично болесник не жели да буде излечен. Љубав је магнет који зближава мушкарца и жену, да би их после■ што лакше завадио. Љубав је често само тренинг за велику мржњу. И за љубав и за јело потребна су нам уста. Најсавршенија установа је брак — за треће лице. Окови брака су тешки, толико да морају двоје, а често и троје да их носе.

— Слушај, Педро, шта нам је Рузвелт обећао кад см» ушли Ј рат| • — Да нас превезе лреко мора. — А где би ти ишао1 — Свугде само не у Европу. Она ме не интересује.

НДЈВЕЋЕ ЧУДО ИНДИЈСКЕ МДЂИЈЕ XX ВЕКД

Мађионичар на гостовању у једној паланци спрема се да изведе своју најузбудљивију тачку. — Ако неко од присутних дама хоће да дође на сцену, — обраћа се мађионичар публици, имаћу част да пред вама изведем највеКе чудо индиске мађије двадесетог века. Поставићу је на столицу, начинику зиак својом магичном палицом и дама +\е изчезнути... У том тренутку се подиже из партера један господин с полуцилиндром. — Слушајте, ~ каже он мађионичару, — ако причекате два минута, ја ку тркнути до куке и

РАДИ ВЕЖБАЊА Састале су се две шипарице и разговарају: ч — А ти, Заго, како чујем, пишеш на француском писмо своме професору. — Да, ја то чиним ради вежбања. — Али он те је јуче и пољубио? — Да, он то чини због свбга вежбања.

довешКу своју жену. Живимо, овде, прекопута, Али мађионичар продужује, не обраћајући пажњу на човека из партера: — ...дама ^е ишчезнути и кад ја магичном палицом направим нови знак, поново ке се појавити, жива и здрава. — Еее... — промрмља човек с палуцилиндером и седе поново на своје место, тада не вреди ни да идем.„

— Певачица |е била изванредна, нарочито њена хаљина! — Јели имала аплауз) — Не, зелену.

Забрањена премијера Премијера Молијеровог „Тартифа" била је у последњем моменту забрањена од стране тадашњег претседника париске полиције Мамоањона. Он је наиме забрану оправдао тиме, што је главно лице комада претстављало њега самог. Пре премијере изашао је Молијер лично пред завесу позир'' нице и рекао: „Претстава „Тартифа" је забрањена. Господин Ламоањон не жели да га прикажемо!... Зато се морате задовољити са једним другим комадом..."

— Само када но би увек тако касно устајао.

7>аджико&е иииине*

Жена воли да је човек љубоморан, али не онда кад он хоће, него кад она нађе да је згодан тренутак за његову љубомору. * Отпор жене пред извесним човеком није увек доказ њене врлине. Врло често он је доказ њеног искуства. * Кад неко остари за њега се обично каже: „Он није више о-

По мишљењу сваке жене човек нема права да буде љубоморап, веН .она требд да га таквин направи. * У љубави је главно: пишта не веровати а радити као да се све верује. Радозналост жене можеш за* довољити само ако јој кажеш оно што она хоАе да чује.

— Гледа ли он на нас или на ша н*га)

ЈТкшка Рлџса одговара Параскеви званој Лили. — Питате нас шта му то дође илузија. Од прилике овако. Разукли сте по пасуљу, а верујте да је то јаребица или кавиар. Нежној Мицики. — Кажите да вам ваших 120 кила, задају велике бриге. Саосећамо и жалимо што не можемо да вам смањимо посао, јер знамо да се гојите услед великих брига и претераног рада. Али би вам препоручили Аду Циганлију наместо иностране Ривиере, где би уз припомоћ неке тестере или секире сазнали шта вам фали. Ноблес оближ. — Пишете нам Да вам је на националном раду добро, али да су ваша естетска и монеднска осећања повређена. Да сте ви имали нека осећање не би толико година бадаваџисали. ' Ружици. — Само ако можеш чувај се мушкараца. Јер чим се појави први мушкарац, појави се и брига, сумња, љубомора и лаж. Он ће слагати тебе, ти маму, мата тату, и безбрижност ишчезава. Миланчету. — Ако вам је рекла то што ви пишете, не значи да вас она не воли. Можда сте је наљутили. Други пут, мој Миланче, поступајте са вашом девојком са више такта и обзира, па неће доћи до таквих сцена. Ани. — Па дабоме да нећете наћи мушкарца који би вам био друг, кад ви мењате толике каваљере. Онда мушкарци сматрају да сте кокета или у најмању руку површна девојка, и само се забављају. м

пнЖник једне девојке Госпођица Јела у својој шеснаестој години почела је да води дневник и на првој страни написала је: „Мој сан је човек млад, лепих црних очију, углађен и снажан, који ће ме обожавати. Његов^ љубав мора бити безгранична. Ради мене он мора бити спремаа на сваку жртву." У двадесетој години написала је у дневник: „Ноћас сам дуго сневала о човеку кога у мислима волим. Ом је леп и одважан — прави мугакарац. Према мени је нежан и добар. Његова снага ми импонује. Он би био у стању за мене све да учини." У двадесет петој години го- ' спођица Јела записала је: „Човек који би хтео да ме назове његовом, мора да има великих способности. Ако је у младости некад згрешио, не бих му замерала, али зато он пред собом мора да има сјајну булућност. Мој муж мора да ми пружи потпуно обезбеђење." У тридесетој години: „Желела бих да за мужа добијем богатог човека. Идеално би било, ако бих имао још коју добру особину, али може да буде и без њих. Новац је данас најважнији фактор. Ако ми у сваком погледу буде пружио удобан живот, ја ћу по свој прилици бити добра жена." А у тридесет петој години: „О, мужу непрестано сањам и чезнем за њим. Ја хоћу мужа ма какав био!"

Женсне весши Бразилијанска машта