Bodljikavo prase

Бро) 61

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Стмиа5

Нод пиљара

— Јелн, чнко, Јесу л' то узимаче! — Не, бато, то су шамаруше.

Ђаџ.лмкс&а

— Иако је далеко бела недеља, опет је цео свет маскиран. Лорфе иа све стране. Човек би скоро рекао да се свако стиди свога рођеног лица. Ето био јс ва једној слави. Домаћин, бивцл иииистар, који је свој положај радио на лиферацији бофл робе за државу, наравно на штету државе — носи маску родољупца ц патриоте. Његова госпођа, која је у својим млађим годинама била позната са својих љубавних екскурзија, маскирала се као иоралисткиња па само грми против неморала. Сви гости, без иаузетаа носили су лорфе, пк су чак и глас променили. Стало ме је грдних мука док сам их све упознао. Тако један познати корупционаш који је више пута био и суђен, ставио на лице лорфу добричине и сентименталца, па само преврђе очима и уздише, а његова жена, бивша варијеткиња, обукла костим калуђерице па се удидила мислиш не зна две унакрст, а на тој слави успела је да смота једног студента, и са њиме уговори састаиак. Али најлепше је изгледао једав дефицитлија који је покрао државне паре и одседео три године у Пожаревцу. Он се преподобио, ставио маску поштењака, па се сав задувао, грдећи лопове жицаре и спекуланте. Било је дирљиво посматрати како му сви одобравају. Сваки дан, на улици, у трамвају, у позоришту или биоскопу, видиш исту слику. Свуда маске и лорфе, па људи измењали чак и фигуру. Сретнем јуче једнога, од чије огромне телесине ниси могао пуне две деценије да уђеш ни у једну канцелариЈу, а Још мање да свршиш неки посао. Сада се уфитиљио и пред»остручио па је мањи од макова »рна, а кад говори шапуђе. Али »пак, нико се више није маскирао од себичњака. Неки од њих постали суфлери који само на ухо говоре. Трећи опет носе маску писмоноше, а и врше ту улогу, јер бесплатно разносе пошту и вести, а четврти су се претворили у радио-микрофоне и само вичу: „Ало... ало! Код свих тих људи маске су савршене па није чудо што наиван свет ие види да су то само лорфе па

све прима за готово. Ту и лежи зец и ја ово и пишем због тих наивних да бар у дванаестом часу увиде да је данашње друштво маскенбал, на коме даме бирају. Све је лажно: лица, речи, смех, позе, фигуре, зато се необавештен човек лако превари а после страда. Данас би 6ио највеђи интерес, да се сви демаскирамо и тако изађемо у оригиналу, зато ђе онај бити најзаслужнији Србин који нам нареди: доле маске! На балу се маске скидају обично у поноћ, а код нас је понођ одавно прошла па је крајње вреше да се појавимо онакви какви смо. Бал је свршен, игранка је завршена, већ је време да престане забава. На жалост, нико неђе да се врати у стварност. Сви се уживили у својој лажи, балске улоге па су у балском заносу заборавили ко су и какви су. За мене је најлакше Јер ја имам позу кибицера, а то је став који се најлакше мења. Зато ме, ваљда, и сметају оволике лорфе, пошто Ја нисам играч а ови што су се ухватили у коло не могу да се пусте. Опила их игра.,« ЏИЛЕ

Мали Перица код ленара

Лекар: — А једеш ли с вољом! Перица: — Не увек. Лекар: — А када то! Пернца: — Кад сам сит. жж УТЕХА Жена: Срам те било1 Долазиш ујутро и то мртав пијан. Целу ноћ због тебе нисам спавала. Муж: Теши се, женице, ни ја нисам ока склопио.

Непријатно сведочење Две пријатељице разговарају: — Замисли, добила сам позив за једно суђење. Ужасно ми Је неприЈатно, Јер ћо бити пуно света на претресу. — Зашто се узрујаваш? СудиЈе даиас и не питаЈу за годинв. — То је тачно, али шта вреди кад ме зову, да сведочим поводом догађаја коЈи се одиграо пре двадесет и три године.

— Ох_ наЈзад сам спашенДобра реклама Пред једном вашарском портом стоји младић и прави рекламу за своје циркусне атракциЈе: — Поред тога можете видети Перу и Стеву! То су близанци, стари 30 година, коЈи толико личе један на другога, да се ни они сами не разликују: Јуче је Стево хтео да обрије себе, па уместо себе обријао ПеруЈ Драгоцена успомена — Сигурно имате, госпођо, неку драгоцену успомену у том златном медаљону? — Да, увојак косе мога мужа. — Па ваш муж је жив. — Да, он је жив, али коса му је умрла. Све зависи од места — Не, ја тога писца никако не могу да читам, иде ми на нерве. — Ја, напротив, налазим да је врло добар... — Може бити, али ја сам га читала у чекаоници код зубног лекара, па... Да не нзгуби главу Путник, који жури за воз, кочијашу: — Не јури толико! — Изгубићете воз! — Боље воз него главу. Парвени... — Замислите, данас ми Је телефонирао Један кнез! — Истина, а шта је хтео? — Ништа, погрешио је број. За Ко не пази на се Њега зову прасац Да тесто нарасте Прво треба Ал код вештих жена Сада влада мода Када квасца нема Добра је и ,. м

Дечји разговор

— Зар има пнлота црнаца! — Разуме се. Али њих употребљавају само за ноћне летове. жж ШТА ФДЛИ! Милкица Је верена и поводом тога води се разговор: — Она пева, свира на виолини, говори три језика, шампион Је у тенису и врло лепо слика... — Сјајно, само још кад би њен вереник знао да кува, био би савршен брак.

— олимо година имате, госпођо1 — Осамдесет две. — Удати! — Још не1 ИСКРЕНОСТ — Ви сте изостали три дана са дужности, каже шеф дактилографкињи. Имате ли лекарско уверење? — Немам, господине, овога пуга сам заиста била болесна.

Невероватно

Његове песме Муж (песник): Хоквш ли да тМ прочитам своју најновију песму? Жена: ПричекаЈ мало, док дође време спавању. САД МУ ЈЕ ЛАКШЕ Мали Перица разгледа књигу са сликама животиња: — Татице, да ли животиње знаЈу своје име? — Не. — Баш добро, иначе како бч било Јадном магарцу!

Она: — Ожењен! Он: — Само сам пенице!

то низ сте.

Вереник не вечери Чиновничка породица позвала вереника своје кћери на вечеру. Кад је вечера завршена, »ереник одушевљено узвикну: — Верујте ми, одавно нисам тако богато и слатко вечерао! — Богами ни ми, јави се његов будући шурек. Срећак човек Један човек сретне жену којоЈ се некада удварао и рече јој: — Чуо сам да сте постали удовица. — Јесам. — Е, баш имам срећу. Кад само помислим да се замало нисам оженио са вама.

Невиђен призор на сликарскоЈ изложби

/-Г;