Bodljikavo prase

Страна 6

ВОДЉИКАВО ПРАСВ

БроЈ_М

ишли

И%И %с1лшшља ..

Жртва кошаве

... књигозесца

Не ваља ранити

Један отац грди свога сина што се излежава па да би га убедио, он каже: — Један човек који је рано устајао и пошао на рад нашао је буђелар пун пара. — Јесте, тата, али онај који је

Данашњи ђаци Професор: Како сте могли доки на испит неспремни? Ученик: Дошао сам на испит спреман — на све.

ДИЈАГНОЗА Млади лекар: Уста су вам ужасно отекла. Ви сте вероватно музикант м свирате свакодневно у оркестру. Пацијент: Тако јв, господине докторе. Лекар: У који инструменат? Пацијент: у бубањ! ЖЖ

изгубио паре устао је још роније од њега. БИСТГО ДЕТЕ Тетка: Кад сам била мала, Иване, ја никада нисам лагала. Сзстрић: Па кад си, почела да ллжеш?

Господин Паја се лепо слаже са својом Анђом да је то дивотз погледати. Али, брате, у браку су већ деветнаест година, па Паја није од раскида да погледа нешто лепо и младо. Наравчо, само онда када то не види госпа Анђа, која у тим стварима не зна за шалу. Једнога дана госп Анђа ка>:<е своме Паји: — Узми, богати, ову хиљадарку па иди набави жито, колач и своћу. Иде нам слава, а видиш каква је зима. — Па зар данас нађо да ме шаљеш, по овом кијамету и ветрометини — гунђа Паја али ипак послушно узима шубару и капут и сперма се да пође. — Само пожури — вели му Анђа. — Немој и Бог да те заборави. И јадан Паја оде. Набиз шубару на главу, задигао јаку на капуту а ветар га, на сваком ћошку, окреКе као чигру. Задувло се он као да вуче дзреглију када на једном +>ошку налоте на јодну даму. — Пардон — промуца Паја извинте! Ова кошава... При тим речима он погледа боље и сав се засија од задовољства када виде лепе, као небо плаве, насмејане очи и ђавољаст осмех. — Молим, молим, процвркута девојчмца и веК хтеде да пође, када јој ветар подухвати шашир и понесе га низ улицу. Паја, стари каваљер, није могао да дозволи да се дама мучи па се ејури за шешириКем, који се честа-

— Тата, Ја сам веЂ старнја и чувала свиње — Види, види ти њу, како 6и

не бих више чувала гуске. Ја би* хтела да игра велику госпоју!

шно, али ипак брзо, котрљао. 'е два га ухвати и, сав задуван, ста де да се одмори. У томе стиме и плавојка, којој је ветар оасчу^ пао сву косу па је изгледзла још лепше. — Много Вам хвала — прому^ ца она а Паја је био у деветом небу. Боше заборавио и где је пошао и зашто јв пошао. Сав утону у оне плаве очи, као у азурно море и свв ишчезе пред њиме. Кзда се мало освестио, било >е веК вече а он је излазио из једне куће на Пашином Брду. Ветар је језиво фијукао, али он га више није осе^ао. Сав срећан задовољан скакутао је он у правцу вароши па је чак и звижду' као. Одједном га, као оштар нож, пресече мисао: Шта да каже жени где му је хиљадарка и што се толико задржао. Хиљаду комбинација му прође кроз главу али ниједна није изгледала остварљива. — Ух, мајку му, ала уредих ствар! — шаптао је он и грабио уз оно брдо којим се долази на Чубуру. Страх га је терао као мотор и он више нијв мислио на кошлву и мраз. Одједном му паде једна идеја на памет и он се, колико је дуг, пруКи на снег и сав се уваља. Једна баба, која је случајно пролазила, погледа га зачуђено и само св прекрсти. Вероеатно је помислили да јв несреКник шенуо. Најзад стижв куКи сав у снегу, раздрљен, прозебао. Како уђе, он само јекну и стропошта се на кревет. — Шта ти јв побогу? — завапи госпа Анђа и притрча Паји а он је само превртао очима и стењао. Она св јадница узвртела по куки па доноси колоњску воду, мвже му чело и ме1\в флакон под нос. У зло доба Паја св поврати. — Причај, шта ти ев догодило! — моли га Анђа, али он завезао па ни речи. Тек на поновљено питање, он поче да муца: — Јао Анђо, ти за мало да останеш удовица. — Ју1 Шта св то десило? — а вто — окуражи се Па)а и поче да прича. Пођем ја на Ђерам, јер ми рекошв да тамо могу да купим жито за славу. Али чим изађох на ону јалију дохвати ме кошава па не да ока отворити. Једва сам ишао. Догурам тако до Цветкове механа и скренем доле, ка оним кућама у рупи када ми почеше светлаци скакати пред очима. Видим ја да хоћв да ме ухвати несвестица и у-

хватим св за бандеру а око мвне Св све окреће... Освестио сам се у једној бакалници. Лежим на тезги а око мене се окупио свет. Би ме срамота и хтедох да устанем, али хо).еш, ноге се отсекле. На једвите јаде се усправих и уз помоК неколико људи одох у једну кафану где ми скуваше липов теј и ту се мало повратих али о повратку ни помена. — Па што ниси телефонирао? — пита га Анђа забринуто. — Ко да се сети на телефон? Уосталом, ту и нема телефона. Него чекај да се скинем и легнем — вели Паја и само уздиша. Пома.е му и госла Анђа, која му скида ципеле док њихова девојка Роса, намешта креввт и спрема спаваћу собу. — Ју, а шта је ово? — цикну Анђа и са џемпера Пајиног скиде једну дугу женску длаку. Паја премре од страха и поча св још више пренемагати. — Откуд знам? Надувала мв ваљда кошава. Видиш да носи проклета ветрина дрвље и камење а како неће женску длаку — објашњава Паја а сав премире, док госпа Анђа сумњиво клима главом. У томе Роса јави да је кревет размештен и Паја, изгладнео и прозебао, уз помок' госпа Анђе и девојке, одв у кро* вет. Целу нођ јв госпа Анђа етави љала Паји облогв на главу и ср* Цв, а ујутру је добио само пра« зан чај и ко зна шта би онако гладан урадио да госпа Анђа нв оде у комшилук, »да се изјада« а Паја смаза комадешку хлеба и више је прогута него поједв. ВеЈ\ је мислио да Је прегураор кризу, када му госпа Анђа, у дне ,када Јв већ претресла одело, рече: — А где су ти паре? — Које паре? — буни се Паја, а осека да ће сад избити непогода. — Па у џепу од прслука. Све сам ја претресла, него говори где су ти паре — дижв глас Анђа а све се зајапурила у лицу. — То су ми украли они у ба-> калници — удари се Паја по лу, кобојаги сетио се. И Јадан ПаЈа сада Јури по вароши да узајми хиљадарку и попуни штету, али тешко да је добио пошто га сви знају да је забораван за враћање дугова.

БАКСУЗ ЧОВЕК — Баш сам баксуз са женама, жали се Један човек своме пријатељу. Прва ми је жена после годину дана умрла, друга ми је побегла, а треКа ваК две године живи са мном, па нити бежи нити мре. Повод љубомоое Куварица: МиКо, ти волиш неку ДРУгу? Оџачар: Јок, како ти Је то пало на памет! Куварица: ВеК више од месец дана не поједеш ни половину од онога што ти дам из кујне. НЕВИЂЕНО — Душице, рече Један муж своЈој жени, да идемо вечерас у позориште? — А шта се даје? — Нешто што ми нисмо никад видели... »Брачна срекак. Боксерова жена — А сада гледај да опет добијеш ускоро лаворов венац, Перо. Јуче сам утрошила последњи лиот лорбера у чорбу.

Плаши се

"™ ив «°гу ништа да започнем док се не свучете. Ви ст^ брутални. Џ сам лекар за женске болести.

СЛАБА УТЕХА — Зар си могла да мв изневериш с тим идиотом? — Умири се — нисам вериа ни теби ни њему.

Погодио Једно ротоборна феминисткиња ци сада били да им није било држи говор и иа крају ватрено жена? узвикује: Мушки глас из публике: — Питам Ја вас гдв би мушкар- — у рају.

— Добро, купи*у вашу слику, само ми реците шта она орстставља! — Извините... али одавно сам |е цртао) жж Искоено признање — Реците искрено, оптужени, да ли сте украли брилијантски прстен у вредности сто хиљада динара? — На жалост нисам!

— Колико деце имате, госпођо? — ТроЈе, али више неку ни за живу главу. — А зашто? — Читала сам ту скоро у новинама да је свако четврто дете које се на свету роди, Кинез. А мој Тоза Јв страшно љубоморан. —*<—

ДОКАЗ Лекар каже своме пациЈенту: — Ви бисте могли почети да мислите на моЈе хонорарв. — Значи, г. докторе, да нема нада на моје оздрављење?

— Тата, шта Је то срећа| — То ти Је кад се све има што се нема.