Bodljikavo prase

КОПГКИЧАВО ПРЛСЕ

НЕДЕЉ ' IVни Жалн се Бога :>ктор аа му је ■к на много нер; на. — Па што је иечнш, пок10р си — кори Стева пензионер — Све сам лекове испробап, али ништа не помаже — каже Бога. — Не вреде ту лекови и меде■ цине — умеша се Станоје адвокат у разговор Ја сам моју нзлечио па је мирна као бубииа А вала била је узела ук па се није могла да сноси. — Чиме је лзлечи, богати? распитује се Бога. — Психички, насмеја се Станоје. Сваки дан сам јој говорио да је нервоза знак старења и мало по мало па се жена умири Често видим да јој прекипи и да хоће да прасне али се уздржи. Сети се да је то знак старости а она неће да остари. ПОНЕДЕЉАК, 28 јуна — Баш мора да ми преседне празник — рече ми јутрос Ђокица, син мога комшије. — Како то? чудим се ја. — Па ето, Видов дан је велики празник и место да га прославимо, ми се само секирамо. — Па због чега се ти секираш — насмејем се ја. Још си дете. — Јесте чико, али зашто радним даном не саопштавају резултат у школи, него баш на Видов дан. Него то професори раде намерно. Хоће нам да покваре празник. УТОРАК, 29 јуни Угурам се некако у трамвај I па чак ухватим и место да седнем. До мене једна дебела дама, накинђурина, само брише свакичас знојаво лиие и уздише. Преко пута нас један иршави чича са штапом само се иешколи и мења место. Одједном она дама врисну: — Доста госпрдине са тим штапом. Исцепаћете ми чарапе Знате ли шта то данас кошта. — Морам госпођо, није ни лако — вели чичица смирено. — А зашто морате? То је безобразлук. Није овај трамвај сачо за вас — разбесне се ова дама. — Не дерњај се — наљути се чичица. Када бих ја имао природно јастуче као ти и ја бих седео мирно, а погледај код мене. Саме кости и кожа... Госпођа се збуни и поцрвене под дебелим слојем пудера, па се убрзо подиже и изађе из трамваја

СРЕДА, 30 јуни — Алал ти вера Миђо1 — гако ослови на пијаци једног високог младиђа је дан дебељко. Ти се баш решио да буђнеш у воду Ако и време је Честитам — Ама на чему. богати — чуди се младић — Па жениш се — каже дебељко. — То је глупост — нзненади се младић и љутито се окрете — Ама знам да је глупост каже му дебељко, него ми реци да ли је нстина... — Није истина — рече младић и оде од дебељка. — Жени се будала па крије — каза дебељко гласно па и он оде. ЧЕТВРТАК, / јула Идем на воз и видим сакупио се свет. Приђем и ја. Жандарм испи тује једну лепо обучену млађу жену коју је закачио и оборио један фијакер На срећу није се много повредила али је сва прашњав^ Окупљени свет, наравно, грди фијакеристу н коментарише догађај, док није приспео жандарм који врши увиђај. — Да ли сте упамтили број кола? — пита он госпођу. — Бога ми, нисам, вели она, али сам упамтила жену која је седела у колима. — Па како изгледа? — пита претставник власти. — Па нмала је хаљину од тегет бурета а око врата крагницу од беле свиле — поче она, а жан дарм је прекиде: — Зато што сте гледали како је Обучена, ви нисте ни гледали у кола Није чудо што вас је закачио фијакер — рече жан-

ПЕТАК, 2 јуна

Панта, стари нежења, и већ господин у зрелим годинама, оженио се пре месец дана и данас је први пут дошао у кафану Ми га, наравно, дочекасмо, са великим одушевљењем и добацивањима. — Па како је у браку? — пита га Сима кафеција. — Одлично, фино — хвали се Панта, па се распричао како му жена добра домаћица. — Море, и најбоља жена је кулук — каже Тоша учитељ, који се двапут разводио. — Ново сито о клин виси добацује Благоје, који је велики папучар. — Остав'те се људи. Не знате како је лепо — распевао се Панта. Моја Мара је тако фина и згодна да је сваком мо/у препоручити... СУБОТА, 3 јула Одем и ја на плажу да се окупам. Није ми толико да се сам окупам али навалила жена као зубна болест. Ве ли, треба јој суние. Испружимо се по сунцу, то јест жене оду на сунце а ми мушкарци у кафану ал нигде места. На- једвите јаде седнем на једну клупу. Један мршав човек прича како његова жена чита и говори на четири језика. — Тешко теби — каже м> /е дан ћелави са цвикером. — Зашто? — чуди се онај мршави. — Па тако брате, моја зна само српски па никад не могу д оћи до речи а могу замислити како је теби када твоја жена говори четири језика — рече ћела ви и дубоко уздахну.

Довитљив СИН

— Шта кажете! Мој син разбио каменом вош прозор! То је немогуће. Ено га лежи болестан од кијавице у кревету.

Ноке: — А ми Американци умемо то боље да певамо.

Кад футбалер испада — Наш тим је ужасно слзб, и због тога сам иступио из њега. У току последње две године ниједну утакмицу није добио. — А како стоји ствар после твог иступања? —ОМајка: — Ја сам се згранула кад сам видела да љубите моју ^ерку у мрачном ходнику! Младић: — Нисам ја крив, што ходник није светао! — Познајете ли др. Перића? Он је лекар у казненом завду. — Како да га не познајем! Неколико година био је он мој очни лекар.

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Јубипеји и проспаве Утакмице свуд се правс А резултат лош Футбал је у спабој спрс.л Резуптати свуда реми То су поспа бош. ИЗВУКАО РЕП С. К. 13 је на прослави тридесетогодишњице успео да пуна два сата игра са »Витезом« па да опет не изгуби утакмицу. То је успех који се мора регистровати. НАЧЕО ЋУП Б. С. К. је у Крагујевцу добио маларију и правио сефте — изгубио утекмицу. Само да није начео ћуп са головима јер после ^е да се оспе небо са звездама. СТВОРЕН ЗА МАЛЕР После утакмице од понедеоника чика Диша је узвикнуо: — Е, брате, овај »Витез« је створен само за баксуз. Себи не користи а друге оштети. ПАЛО ПОМИРЕЊЕ Пре две недеље се огреших гврђењем да С. К. 13 није позвао свога оснивача на прославу а кад тамо чика Дача чак и домаћин славе. Не зна се само колико ^е да траје помирење

АКО ТО НЕ ПОМОГНЕ Стаљинове трупе босе Митраљези слабо косе » Тенкови не вреде Сад од Бога милост просе Па иконе на фронт носе Да се спасу беде. КО СЕ ХЕЈАЛИ »Ко се хвапи, сам се квари« Ил' »сопствека хгала смрди« Да монопол за то мари То дуваном својим тврди Бко »Вардар« или »Зета« За паре је сува штета! НЕ ГУТАМО Из Лондона открили су карте Кобојаги ведре и облаче И сад знамо шта изјаве значе Пљачкај туђе ал' посо не квар'те лА је ова неуспела шала У Европи нестало будала.

Има вина И дувана Има кућа И доктора Има села Има шуша Има света Апи нигде

ЧЕГА НЕМА ал' без капи вина ал' без никотина без плаћених рата ал' без доктората без правих сељака ап' нема јунака који добро смера нема карактера.

— Видим да си у жалости. — Да, умрла ми је вереница. — Моје саучсшће: то је гежак -убитак. — Милионски!

!и'