Bodljikavo prase

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Асоцијација мисли

Шаиже ша спцмшииа

Кршија сам врат на кудо тија звмлатотине што си ваде очи због ждребећу трку и дип сам пропаја због зашто ме узеја под своје онај куси па ми душа иска да клопнем неку пару не сецување ал овија јагуриде измислели барут па ударили неки сприцови на коњи и они који су шприцати јуре као але ама какој да га потрефиш кој је шприцат а кој па неје. Тако сам и ја налетеја на једно кл>усе брез сприц а кад тамо он испаде најпоследњи и једва се довуче какој мрцина. Мука жива па то ти је а овеја гурави народ запеја ка луд на барутану па салте сипује пре кроз они пенџерчики а после криви шију и гледа шта ће да испадне. Ал' ако сам изрипаја бар сам очи напарија због зашто ове трепетљике се раскомотиле какој да си оде у амам па се салте гицају брез чарапе и сас голе руке а сукњице какој да иду у основну школу. Тој се вика да се обукују због штедњу а ја си зборим: било би поубаво кад би скинуле дреје због зашто је то права штедња а убаво је и за кибицантовање. Од онија наши бивши големаши мнозину сам видеЈа због злшто су обикнули на коцку и ризикинтовање па ги с'г дуго време и затој се кладе између себ и там неје ништа десет двајес иљада а кад ги тражиш стотку за овефа голанфери и бежунарци искају очи да ти изваде. Забатргаја сам си у ови створови па сам заборавија да ви испричам како сам једва извукаја репче из тија трамваји због зашто нигде несам видеја толки калабалк какој на трамваји. Тој . ти ја бре стробарање и рвање, туј ти је бре пцување и врискање и кад сам искочија Једва си поарати душу због зашто сам се направиЈа какој сардина без главе и салте сам молиЈа Бога да се не напраји неки џумбус а кад беше за враКање ја сам се укачија на лађу и туЈ упадо у добро дру.

ство и стари кардаши па за мал да падне песма а за пијење немо да ме питујете. Бре што се искупија бели свет има ги од разну фелу какој да је вавилонска кула и сваки то иска да види неку фајду од спорт а Ја си мислујем у себ зар ја бре'несам видеја фаЈду од полетику од које мнозина подигоше палате па Ку с'г да се вадим на куде спортови. Ал шта да му праЈиш када су све неки мазноглавасти луфтери на куде овеја тазе генерацију па мисле да се све јади што лети. А с'г у здравје ваш Тошке.

Он нма претке

— Знајте, господине, ја имам лретке сауда у прошлости. — И у Нојевом иовчегу, зар не) ❖❖❖ Два Шкћтланђанина разговарају: — Жао ми је, али не могу да вам дам ни паре. Треба да знате, ја издржавам своје старе родитеље! — Па ваши родитељи кажу, да их никад нисте помагали! — Ето видите! Када не помажем ни своје родитеље, како Ку онда вас, ❖❖❖ — Да сам на твомв месту, сине, имао бих све петице! — Ништа лакше, тата! Ето учи за мене и имвћеш све петице!

КАКО МАТУРАНТ ЗАБАВЉА ДЕВОЗКУ Одмах после матуре наетојао је Поповић да упозна неку девојку. Али о чему да јој прича? Коме је срце весело томе еу и уста говорл«ива. Поповић је причао девојци цело вече о својим испитима. — А шта ћете сада радити? питала га је девојка. — Идем мојим родитељима у унутрашшост! Девојка настави: — Имате ли једно добро? — Имам. Не једно, него два. — Ала сте ви срећан! А где? — Једно у хемији, а друго у географији. ОТРОВНИ стихови Један професор, иначе слаб песник лирских стихова, био јв страстан љубитељ лова. Имао је кера кога је особито волео, чак му је певао и песме. — Боже мој, и моЈ пас »Давор« има од вас више смисла за лепо. Једног јутра професор је дошао тужан и забринут. — Шта је, колега, питали су га други профееори. — Замислите, колеге, угинуо ми је пас »Давор«. Боже моЈ, Ја му Још синоћ читао своје стихове и весело је махао репом, а јутрос га на^ох укочена. — Е, нисте му требали, колега читати ваше стихове, добаци му један професор.

..па се изненадила

X V II I! !ј,/

Покрстио се

е> ©

Унук код бабе на распусту: — Јао бако, како |е овај магарац великн! — Збиља, како си прошао ове године е оценама! ТУНЕЛСКИ ШАМАРИ - БЕЗ ПОЉУБАЦА

— Хеј, господине, у ред! Ви сте на последњем месту. — Немогуће. На последњем месту има већ једна. ПРЕДАО СЕ — З^мисли само, Ђока и Милица су се сада венчали, напокон, пошто су били петнаест година вервници. — То разумем. — Шта разумеш? — Па разумем да му је попустила отпорност.

Путовао сам једном, оном пругом познатом по многобројним тунелима. Ама, што мрзим такве пруге! Још ти друге дају задовољство, не само да се поштено цструцкаш, већ и да уживаш у панорами, а овако... Сваки час мрак, па дим, па смрад... Било нас је петорица у купеу. ОнаЈ досадни чнча тамо, само дува, мало му треба да му прсне прслук, толико је надувен. Зајапурио се и жмирка. Досадан тип... Онај чичица са сламним шеширом чита новине, већ их пола сата чита а још да ми их не понуди. Неваспитан! Поред мене неки балавац. Студент, масан му капут све до лактова, пуши непрестано и стреса ми пепео у џепове мог одела. Шта за њега да кажем? Има смисла за практичност. А онај четврти. Обичан човечуљак, дрема тамо у ћошку. Ама, досадно једном ре-

Т Р К Е

— Милева, дај ми чашу хладне воде.

Неки хришћански поп нашао ее код људождера и покушава да их преобрати у Христову веру. Најзад, црначки поглавица даЈе пристанак за прелаз у нову веру. Али му попа очита наЈпрв како треба да се одрекнв полигамије. После неког времена ето поглавице код попа, изЈављуЈући, да сада има само Једну жену. Врло добро, рече поп, а шта си урадио са оеталим женама? — Појео сам их, оче.

— И тај коњ |е добио трку! — Наравно, трца иијп била намештена, иего добар је иоњ брате. чју. Али уђе на једној станици нека жена. Ох мајко моја, да је барем лепа изи млада! Ни једно, ни друго, а уз то, по свим симптомима изгледа да је и уседелица. Заби се измећу мене и оног студента и извади да плете чарапу. Труцкамо се и ћутимо. Наиђе један тунел. Тишина као и пре, кад одједном одјекну шамарчииа. Кад смо из тунела изашли, онај чичица преко пута, некако збуњен сави новине и изађе у ходник намештајући свој искривљени шешир. Руменео се као ђаче а нарочито леви образ. Ко би рекао, у тим годинама! Наиће други тунел. Нисам очекивао, али пљусну још једна шамарчина. Овог пута, изгуби се из купеа, сав постићен онај дебељко. Дувао је и превише. Шта је спопало ове људе, забога, да је бар млада! Наиђе и трећи тунел. Опет један шамар и опет се један од мојих сапутника постићен извуче из купеа. Занимало ме је како Ае' ово да се сврши. Та ови људи су потпуно полудели. А она је и даље, мирно плела чарапе не обзирујући се на нас. Наиће сад четврти тунел. Сав сам стрепио, очекивао сам да падне опет неки шамар кад оно — ништа. Мир и тишина без инциндената све до краја. Уседелица, наша веома симпатична сапутница сиће баш на идућој станиии. Тако остадосмо онај студент и ја сами. Добро ./о па смо бар чи били паметни. Шта би овим људима да се толико брукају! — Знао сам Ја то. Рачунао сам: сад је ред на мене па да избегнем шамар ја сам зажмурио и — пољубих је, шеретски ми одговори мој задовољнн сапутник.