Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

За ичими...

— Милка, дај ми једну твоју слику — роче једно јутро Бока професор својој лепшој половини, такође професорки. — Откуд да нежност? — зграну се она, али Вока не одговори Када је добио слику. он је узе и оде. Ђока и Милка су у браку само пет година, али би се тешко могло ре^и да је то среКан брак. Они су колеге, наставници и он се оженио негде у паланци где су обоје били са службом. Док је он био леп човек, весељак и друштвен, она је била закерало. нервозна, а поред тога и ружна. Стопута је Ђока, видећи је из]утра, резигнирано узвикнуо: Где су ми биле очи? Али све док међу н>има не изби дувански рат, ишло је још којекако. Фрчали су једно на друго, али се опет таљигало. Међутим, откако је дошло до тога да I жене не добијају дуван по трафикама, они су били крв и нож. — Дај ми цигарету — почињала би Милка. — Немам!.. — Опет си све сам попушио. — Теби сам дао четири, а мени шест. То је за тебе довол>но. Уосталом, дуван није за жене... — Када би ти правио законе, било би тако — почела би Милка да св љути и разговор би се завршио у свађи. Због тога Ђока одлучи да остави дуван. Зна да му неКе бити лако али хоКе за инат. Зато се и не пријави за дуванске купоне. — Хоћу да је научим памети рече он своме другу Диши. Макар црко, нећу да пушим. — Грешиш, море — рече му Диша. Личиш ми на оног кмета што се наљутио на село. Боље узми купон па макар се ја жртвовао и узео твоје следовање. — Ал си наиван — љутну се Ђока. После неколико дана Ђока купи неку лулу коју је по цео дан држао у устима. — Шта Ке ти то? упита га Мил ка. — Мењам систем — одговори Ђока пуштајуки велике димове. — А да ли се ти, богати, пријави за дуван? сети се Милка да упита. — Ја вала јок — одвали Ђока — Зашто, ако Бога знаш зграну се Милка. Па што кемо да пушимо? — Ти пуши шта хоКеш а за мене не брини. — Како не брини — дрекну она. Зар те није срамота! И ти си муж! Ти мораш да се бринеш за мене, а дуван је неопходан за интелектуалку. Што ниси узео сељанку па не би пушила... А како +>еш ти без дувана? — Не бери бригу — емејв се Ђока. Зато сам и узео твоју слику. — Какве везе има моја слика са пушењем? — чуди се Милка. — Сада ку ти реКи. Купио сам лулу и на лулу ку да залепим твоју слику па Кв ми убрзо огадити и дуван и лула. То је најсигурнији начин... — Срам да тв будв да ми то у лице кажеш — бризну Милка у плач, а Ђока Је теши: — Зашто да се лажемо? Ти ■аљда ни сама ниси имала илуаиЈе. К А О У В Е Н

Директору Томи био шесдесети рођендан, зато се особље н>еговог предузећа узмувало и разобадало јер ово треба прославити. Прво траба купити поклон а затим треба неко, рецимо оицедиректор Мика, да одржи говор. Видео Мика да ^е цела ствар да зависи од њега па зато позвао на конференцију све прокуристе и шефове одељења да се као људи договоре. Када су се скупили, он поче свој говор, полако и задлуцкујући. Видело се да му говор не иде од руке, али то није чудо када се зна да је он целог века само шапутао. То његово шапутање и довело га је до вицедиректорства. —г Знате, овај... —«■ поче он —т наш, ова), генерални, слави у суботу рођендан. Ви знате, овај, шта је ред, па, овај, шт$ мислите... — Треба купити презент! предложи ФиЈна, шеф књиговодства. — Море, какав презент данас — умеша св Риста прокуриста. Букет цве^а и баста... — Ал треба неко да одржи говор — предложи Стева благајник. — То ^е господин вицсдиректор »— каже Фика. Он је најстариЈи... -г- Па овај, јесте, хоћу |а, хо^у — уситни Мика и очима даде знак Ристи. »Ви, г. Ристо останите, имам са Вама да говорим, а вама господо хвала лепо« — рече он на крају. Сви одоше а Мика рече: — Овај, г. Ристо, ви знате да ја не знам да говорим и то ми ие иде од руке, а, овај, ви сте факултетлија па вас молим да ми напишете говор за ову прилику. Онако нешто громопуцателно. — Ни бриге вас, г. директоре — одговори Риста поуздано. Данас је уторак, а јаку до петка увече бити готов. — У реду. Хвала вам. Знам Ја да сте ви човек од »разумв се«. Али када Риста изађе из кан-

целарије, не би му лако на души. Оно јест да је он умео да говори кад је требало испричати неку масну шалу или изгрдити млађег чиновника, али да нешто напише, то је, богами потеже. Зар он по пет дана одлаже и мозга док напише писмо жени у бању, а овде треба написати прави говор, беседу. Мисли он, па напослетку зазвони и позва ликвидатора Симу, који се истицао као говсрник на погребима и као наздравичар на славама. — Знаш, Симо, ја сам много заузет са билансом, а треба написати један добар говор за рођендан генералног. Па како би било да ти покушаш да нешго срочиш. То теби иде од руке ко вода....« — Хоћу, г. шефе, како не би учинио за вас — каже Сима послушно а у себи мисли: »Куд мене нађе у педесетдве«. Чим је изашао из канцеларчје, он седе да пише... Исцепао Је петнаест табака, али су сва сочињенија почињала или свршавала са »тужни зборе«. Ушло му у навику да држи посмртне гоаоре па не може човек да се одвикнв. — Шта ми би да примим оно што незнам, мислио јв он у себи и ве»* се решава да оде код Ристе да га извести, кад му одЈедном паде на памет да је код њега примљен на пробу мали Лаца, свршени матурант, врло жив и ведар дечко. Права видра. Оде код њега у канцеларију па се поверљиво наже и шапну: — Да ли ти, синовче, умеш да напишеш један говор, онако нешто громопуцателно, за рођочдан овој нашој крвопији? — КоЈој крвопији? — зачуди се младиК. — Па овом нашем директору — вели Риста. — Па могао бих! Баш ку да покушам. И даде се дечко на посао. Два дана није долазио у канцеларију док ниЈе из разних књига и комплета новина напабирчио једзн

говор. Али |е бар било нешто првокласно. Када је прочитао Сими, оваЈ |е све кликтао од одушевљења. Сима однесе говор Ристи, коЈи Је био задовољан и само благонаклоно потапша Симу по рамену. Наравно да је и Мика, вицедиректор, био више него задооољан. Целу ноћ је провео бубајући говор напамет, али је на крају крајева опет одлучио да га прекуца на машини и сутра чита. Ко га зна, могу се забуним па да упрскам ствар, — мислио је он у себи. Госпођица Цица, дактилографкиња, набавила |е велики букет белих каранфила па је ФиКа, књиговођа, казао: »Е, баш за нашег директора пасуЈе бело цве^е. Јер и он је наиван као млеко. Само му фали портикла-*. После тога су се окупили сви чиновници у холу. На челу са Миком, вицедиректором, који Је био у жакету и са тврдом крагном, коЈа га је очигледно жуљила Јер је правио неке чудне гримаее и стално се вртио. У томе се појави и генерални. Мика се накашљао, погладио руком Келу, поправио кравату и онда одржао говор од кога су генералном сузиле очи. Потом му је Мика предао и букет. А онда се генерални захвалио једним кратким говором, очиглвдно дирнут и узбуђен. Када су остали насамо он и вицедиректор, генерални му је још једном топло захвалио на говору, срдачно се руковао са њиме, а на крају му казао: — Море, приметио сам да онај балавац Лаца не долази два дана у канцеларију. То су мангупска посла. Зовитв га и саопштите му да је отпуштен. Мисли он да овде има оклапине. А за вас — додао јв љубазно, решио сам да нешто учиним. Напишите признаницу на 15.000 динара као хонорар за дежурства и напоран рад... И тако је јадан Лаца као захвалност добио сигуран пасош.

КАД ЈЕ ПЕСНИК ЧИНОВНИК Готфрид Келер био Јв у »цивилу« у неку руку државни писар у кантону Цирих, где се бавио послом који није имао никакве »езе са пензијом. Ту су била разна акта, тужба и жалбе. Између оста лих аката једном дођв му до рукв извештај једног претставника општине у којем се описује свађа са сељанком X. »Шта да радим у овом случају, господинв државни писаре? завршавао св акт тим речима: Келер одговара: »Ја то не би радио«.

РЕНТГЕН И КАНДИДАТ Пред чувеним физичарем Рвнтгеном стајао Јв на испиту по други пут неки ветропирасти студент, који баш ништа ииЈе знао. Рентгвн запита младиКа код којих Је професора слушао предавања. Кандидат Је почео да набраја цео низ професора. Професор климну главом и умири га. — Но, вто, видите, господине кандидате, данас иде веК бољв него прошли пут, Јер ви знате ввК имена оне господе, код коЈих сте морали слушати предавања.

Папа Пије V и алхемија Папа Пије V био је велики противник онда много разгранате науке алхемије, науке по којој се од сваке руде може правити злато. У то доба један алхемичар дође Папи са читавом хрпом неких течности и флашица. — Свети Оче, после дуготрајних напора и испитивања успело ми Је да са великом муком пронађем начин како се од сваког метала може правити злато... — Па шта ти желиш, мудри научниче, од мене? упита Папа. — Награду светли Оче, коЈу сам овим епохалним проналаском заслужио. ПиЈе Пети се мало замисли, затим оде до Једног ормана у углу собе и отуда донесе некакву огромну и празну платнену кесу. Пружајући је алхемичару он рече: — Пошто Кеш ти од сада иматм злата колико желиш, јер си пронашао начии како се оно може лако да добије, то ти уместо сваке награде даЈем ову кесу да у њу стрпаш све злато коЈе будеш добио путем алхемије.

ПЕСНИК И НОВАЦ Песник Детлен фон Лилијенкрон дуго је трпео од несташице новца. Да би своје повериоце умирио причврсти на вратима цедуљу са натписом: — Нисам код куће. Плаћање идуКег петка! Када су неки дошли идуКег петка, опазише цедуљу на којој је писало: »Данас затворено због плаћања«. Пријатељи Лилијенкрона мислили су да Кв песник моКи средити своЈе економске прилике само тако ако крај њега буде нека жена, која Кв завести штедњу и »одрицање«. Лилијенкрон се бранио очајно: »Не могу ја да упловим у луку брака, рече он, ја морам да се задовољим обилажењем око луке«. КРАЉ ФИЛОСОФ Пошто Је дошао на Напуљски престо, краљ Алфонс се одмах истакао своЈом строгошку и висином порезе и такса које је наметнуо. Сви су се жалили и нападали Краља Алфонса. Краљ би извештен о ствари и одговори мирно: — Ако они трпе оно што ја чимим, могу и Ја да подносим оно што они говоре.

ИКА ПУСТИЊАК Крешево беше малено местанце на подножју једног брда. Боше мало али свега је у њему било. Неки га ја дефинисао — минијатура једне метрополе. Становници КреаЈева нису имали ничег малограђанског, исто тако њене кафане и остала јавна места нису носила на себи онаЈ печат провинције... Свако Је ту могао наКи кафану по свом укусу и друштво ко1в би му најбоље пријало. Једног дана Ика ЛомиК, Једаи од становника наше ди^не влрошице, примети да су његово тело и дух жељни одмора. »Да уччним крај са тим празним и ништавним животом«, говооио Је сам са собом, једне вечори враКајуКи се куки. »Доста еа увек истим женицама, истим биоскопима, истим кафанама, истим глупим пријатељима. Треба ми мало мира. Било би тако фино да о> дем на неко време горе на брда, сам самцат, да не видим никог од јутра до мрака, да имам нејзад мало одмора и мира«. И Ика изложи своЈу идеју своме приЈатељу Аци. Ова) нађа да је изврсна и зажеле и ои то исто. Одлучише тако да иду заје< дно. Своју одлуку поверише Симици »Неодољивом« кзко га Је сва лепша половина Крешева називала. Симици се ова учини страховито глупа. Ма он би само после два дана оваквог живота неизоставно морао да умро За њега је кафана, биоскоп, друштво лепих жена и глупих приЈатеља, био киосеоник. Он со не*е маКи из места за све благо овог света. Ика и Аца, мало из снобизма, мало из оне несреКне маније људског рода да обавештааа друге о својим приватниЈл стварима, испричаше свима о својој одлуци и наиђоше на такво одобравање суграђана, толико чак Д1 је поповина варошице одлучила да отпутује са њима на брда тз дз у самоКи и миру одморе духово и тела. Наравно и друга половинз, нешто из интереса а нешто да не изостане за другима (пуста амбиција), одлуче на исте кораке — узбрдо. Целокупно становништво Крешева, са свим својим фризолним женицама, капелама, Џез оркестрима и одговарајућом »посадом«, баровима, кафанама, пресели се на одмор у пустињаштзо. Ика. сад назван »Пустињач« глзвљен од свих, дисао Је сада пуним грудима. задовољан. По пустим уличицама Крешева међу чапуштеним, празним куђама кружио је »Неодољиви«. Онај, који не би за све бла^о овога света напустио град, онај који би на брду умро од досаде. Симица не хте да следи гвоје суграђане, овај непомирљиви непријатељ тихог и уредног мивота, остаде да се забавља и диље у вароши. И излазеКи из 5ара без жена и улазеКи у биоскоп без публике, мислио је да је на крају крајева ипак он био у прову.

Главни уредник: Теодор Докнћ. Власнин и издавач: »Просветна за |едница« а. д. Телефон редакци|е: 25-681. Штампа »ЛУЧА«. Београд, Краљице НаталиЈе бр. 100.