Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

СПОЉНИ ПРЕГЛЕД

ТУЂЕ ДЕЛЕ АНГЛОСАКСИ - ПО СПУШТЕЦОЈ ЈАКО ТАКСИ

Кад немају срца за Јуначко гвожђе А поза вмсоко н мисело грожђе Хватају на приче и на разне сплетие Па да бм Стаљина лридобили за се Они бакшиш нуде, али туђе — зна се И не жале трошка да се за њих гине Важно |« да неко терет рата скине И да се крвави а они *е можда Да отаоре касе м понуде вожда Хер код њих не расту војници што гину Ве* аешти трговци који кајмак скину А када ратуЈу, нађу се будапе Што за њихов рачун мостове попале И место Енглеза стоЈе сред мегдана Па ту сви остану ко топовска храна Ал у овом рату Џон Бул већ се чешка Будала све мање, била нека грешка Па Енглези сами разапепи шатру Играју се рат« м гутају ватру.

Њихов сан

Епиграми

Рањен медвед већ се чешка У рачуну била грешка Залуд жртве толки |ад Јер м поред офанзиве С чим ке зиму да преживе Кад им свима прети град.

На истоку има много крви, зноја, Сведоци смо тешког и крвавог боја Бољшевичка војска целу снагу крши Решио се Стаљин пробоЈ да изврши Од идуће зиме кожа му се Јежи У брзом решењу судбина му лежм Ал одлуке нема, фронт се цео држи Бољшевичку војску офанзива спржи На измаку већ Је м напад малакса Па се помоћ чека сад од Ангпосакса А ови већ вичу: »Ми хоћемо брате!« Ал други фронт даЈу на месечне рате Стаљин види да Је већ »израђен« Зато Је нервозан, тужан и ојађен Јер осеКа да Је упао у кризу Крај његове снаге сада је ве1ч близу Неуспела сасвим офанзива летња А зима изгпеда ко ужасна претња.

ГсжиЈа Англо-американаца за давио-жељенн састанак са маршалом Стаљмном све (е предвидела

Черчил Французима вели Да им свако добро жели Лепе речи, китњаст вез А колико за њих мари ' Показују Јасно ствари Стално пуни Перлашез.

* Перлашез, највеће гробље Паризу.

УГАЂАЈУ МУ Амермчкм лмст »Екшченџ« из Вашмнгтона пише да постоји добра воља да се одржи тројна конфоренциЈа само се Још незна место, датум и личности. Рузвелт и Черчмл су спремни да превапе м дистанце« само да би се састали са Стаљином. Камо досадашње конференције у Кааабламци .Вашингтону и Каебеку нмсу могле да приауку тре-

ђег партнера, а ни да му угоде то се рачуна да ђе идућа конференција морати да се одржи негде у Палестини, Јер то Је Једино »неутрално« место које би се свидело њиховим наредбодавцима — Јеврејима. ИЗИЋЕ ИМ У СУСРЕТ »Манчестер Гвардијан« пише да се на састанку Ченг -Кај -Шека и лорда Маунтбена воде прего-

Казнени завод НАЈБПЉА ШНОЛД ЗА АМЕРИЧНЕ ВОЈНИКЕ

АЈЗЕНХАУЕР: — ОдликуЈем аас са највећим одликовањам за бацањ* бомбм на циаила!

вори да ли да се поново освоји Бурма и Бурмански пут или да се Јапан нападне с мора преко Малаје и Суматре? Дакле, једино има да се реши ово крупно питање. Иначе Јапанци их чекају раширених руку и сигурно 4*е им изићи у сусрет. ШАЈЛОК ПИШЕ ЊуЈорк, августа. — У току овог месеца биКе сасвим завршена селидба књиговодства која врше књижење о лиферацијама, позајмљивању и изнајмљивању. Старе просторије биле су много тесне, јер је Ујка Сам наредио да се сви дужници и издаци у пуној цени воде у књизи, па се посао проширио. Како нико не питв пошто |е роба него само виче: даЈ, Ујка Сам прави посао без контроле и пише цене које му се свиђају. НОВИ ПРОРОК ЊуЈорк, септембра. — После изјаве америчког пилота Рибентера, да Рузвелт својом политиком бољшевизира Америку, Јевреји у Њујорку почели су да скупљеју прилоге да подигну споменик Рибенперу и изјеви да ке га, ако се оствари овај јеврејски сан, прогласити за пророка Новог века. НОВА ОТКРИЋА _ Калкута, септембра. — Тек ове године открили су Енглези да Је Индија богата земља и зато су извезли огромне количине жита, да се не би морале бацати. Што вслик део Индуса гпадуЈе, ниЈе брига Енглеза, пошто су Индуси научили ве* годинама, од господарсња Енглеза, да стежу наЈиш. Главни уродник: Теодор Докић, Власник и издавач: »Просветна 1а |едница« а. д. Телефон редакци|о: 25-681. Штампа »ЛУЧА«, Београд, Краљицо НаталиЈо бр. 100.

ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

пђгед, лг Лондон, септембра. — Главни говорници са »кратког веле« из Лондона, Илија Јукик и Иванови^, иначе познати »Југословени«, и саветодавци за Србе, одговарали су пред енглеском комисијом за пропаганду. Њих двојицу туже њихови наредбодавци из »Секрет-сервиса« за подвалу и обману. Тужба их терети да су примали много фунта, а нису постигли својим »кратким валима« онај резултат код Срба, који су обеКали својим госама. На постављено питање зешто је обмануо Енглезе, Илија ЈукиК се овако бранио: — За мене сви Срби знају да нмсам Србин м зато ми је посао био отежан. Ја сам се камуфлирао колико сам могао и претстављао сам се као »велики пријатељ« Срба, али пошто незнам добро српски брзо сам се демаскирао и отрцао као папуџиски мачак. Све што данас говорим преко радиЈа то Је исто као кад бих говормо у ветар. Нико вишо неће да ме слуша и ако умем да лажем савршено. Ја могу да рачуиам само на највеће будале, а тих Је све мањи броЈ. — Усл, одговорио је тужилац, а шта сте ви то Србима причапи! — Ја сам им по сто пута трубио како *е рат бити готов за месец дана. Мислио сам да ће то најбоља да упали) код Срба. — Дамнед, како сте могли да будете веки Енглез од Черчила, кад он сам прича да ће рат дуго траЈати. — Рачунао сам на лакомиспене и заборавне Србе, коч Ји су и рани|е гутали ватру. — Од куда ви закључуЈете да има оваквих Срба1 ^ — Па када сам био мали чиновник у Југословвнскок министарству спољних послова, ви сте успели да ме прогурато из 7 групе у 2 групу и тако сам од чиновничика ускочио за министра, пробушио све законе, а нико ниЈе мрднуо прстом. Из тога и других »ситница« сам закључио да могу да блефирам ноограничено. Ја сам вам се за ту услугу одужмо, али како више моЈи »вали« не пале, то вас молим да ми двте други посао, а мене нека замени мо| брат-лажов Ивановић. , — А не могу ни Ја више да се примим тог» посла, одговорио Је Ивановић. Истина Је да Јв знам Још боље да ла. жом али су ме Срби намирисали и открили да сам |еврејин, пошто се и |а гађам с падсжима. Зато вас и Ја молим да нае обоЈицу пензионишете и одликуЈете са скромним онглеским одликовањем — фунтом стерлинга.