Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

КО СЕ ЧУВА И БОГ ГА ЧУВА I

Миле је познати монден али је врло неискусен човек. А како и неби кад му се догађају невероватие ствари. Потресне и фантастичне. Пре извесног времена госпо^чца Бранка посвађала се са младим господином Којом. Изгледало би да овај њихов љубавни сукоб, према закону вероватноКв, треба потпуно да мимоиђе Милвта, али закон вероватноке у иашем Двадесетом веку претставл>а мешто крајње несигурно. Ту месмгурност јаднм Миле осетио је јвзивом снагом на својим паквничким леђима. Једног вечера Миле је срео гоелођицу Бранку, која му се иначв мије особито свиђала — мј тог простог разлога што су нежно и л>убављу крцато Милетоао срце одавно освојиле госпођице Сека, Зага, Вера, Милева и Милица. Скроман по природи Миле је сматрао да се један пристојан човек може потпуно задовољити са пет љубави и да би шеста претстављала један сувишан луксуз. Знао је уз то да је госпо<јица Бранка љубав Којина, а Миле је поштовао имунитет туђих љубави — нарочито онда кад му ее даме ангажоване у тим љубавима нису много свиђалв. Али госпођица Бранка није тога вечера ни рефлектирала на симпатије нашег хероја. Стало јој је било, како изгледа само до тога да се некоме изјада; да није нашла, пуким случајем Милета, она би се, вероеатно, изјадала разводнику у неком биоскопу. — Страшан је тај ваш пријатељ Која, господине Миле1 Састајемо се већ годину дана, али сам тек сада упознала његову одвратну нарав... Замислите што је ономад било! Он ми се преко телефона извинио да не може да дође на састанак због тога што је грдно заузет. А знаре ли чиме је био заузет, неваљалац један? То сам тек данас утврдила. Лумпоаао )е цео дан у друштву неких сумњиаих жена. Зар није то страшно господине Миле? Зар ни)е тај Која најодвратнији подлац на кугли земљиној? — Право да вам кажем... — Не, ие1 Морате признати да је он највеКи ниткоа на кугли зем... — Заиста, Која није поступио баш мајзгодније и ја потпуно разумем ваше оправдано негодовање... изјави Миле да би је задовољио. У томе духу је неуморно излагала Милету незгоде, на које је наилазила у току саог једногодишњег састајања са Којом, а Миле јој је давао за право, на|аише из учтивости и каваљерстаа. Листа погрдних епитета којима је госпо^ица Бранка том приликом обасула Коју била је отприлике дугачка двадесет метара. Браика је на крају изјааила да никад »ише неке ни реч да проговори са Којом. Стога |е Миле даа дана после цитираиог разгоаора имао разлога да не варује саојим ро^еним очима: срео у једном ресторану госпо))ицу Бранку која му са оаог пута једва одјааила, пошто

је била заузета врло живим разговором са једним младићем, а тај младик невероватно је личио на Коју. Милету је изглвдало немогуКе измирење између Које и Бранке после оних њених одлучних и оштрих изјава, али он се убрзо уверио да га очи не варају и да прод њим није Којин двојник, ве* оригинал. А лосле три дана догодило се нешто још сензационалније, Која приликом сусрета, сурово је пребацио Милету: — С којим ти правом, Миле, стаараш интриге, између мвне и Бранке?

— Какве интриге, побогу? — Најпакленије интриге! Ти си јој причао да ја сваке ноКи лумпујем, јурим сумњиве жене и тако даље... — То ми је она причала... — Није истина, ономад чим смо се измирили, она ми је испричала да је од тебе чула најцрње ствари о мени. — Она ми је сама те ствари саопштила, а ја сам се само зграњавао. — Немој да изврћеш ствари, и кад се бавиш интригама има| бар толико храбрости да све признаш. Нисам знао да си толико подмукао и неискрен!

Миле је досетљив човек: он се сетио веК сутрадан да је госпођица Бранка, после измирења са Којом, гледала да нађе жртву коју би приказала своме обожаваоцу као интриганта, чији су „подмукли постуцпи" проузроковали сукоб. Ту жртву наџЈла је, сасвим природно, у лицу јадног Милета, јер је ј«дино с њим разговарала о својој свађи с обожаваоцем. После недељу дана догодило се нешто још језивије: Госпођица Бранка поново је срела Мил«та и понова га обавестила: — Нисам знала да је тај ваш

пријатељ Која толико подао » покварен. Замислите само? Али Миле није хтео ништа да замишља. Напустио је терен маратонском брзином, свестан тога да ће и овога пута нл крају крајева испасти интригант ако буде изустио ма и најбезначајнију реч. Али му опет није помогло. После два дана напао га је Која _на тркама и пред целим светом га изгрдио на пасја кола. Што ј« најгоре сви су веровали да је о« и пакосник и интригант иако није ни куснуо ни лизнуо... Горак је монденски хлеб...

— Ју, впв сте ви безобразни. Пази, наслоиио се на мене као да сам фотеља — тако се једна пуначка црнка објашњавала са једним Келавим господином који се разузурио у вагону, па је чак скинуо и ципеле. — Немо бре госпоја да се кидаш може ти шкоди — смејао се он на њену љутњу. Боље да се пазимо него да се свађамо. Еве ти парче погаче сос сир, па мезни и немо се узрујаваш... — Нећу да узмем ништа од ■ес. Стар човек па безобразан. — Па неку сад за твоју љубав да факам мајмуни и да се подмлађујем — вели он а сви се смеју, па се смеје и црнка која

У ВОЗУ

се одобровољила па чак узе и погачу. — Тако те волим кад си кротка и једеш из руку, тој ти лепо личи а не да бацаш чифте какој ждребе... подмигивао се ћелави... У томе наиђе тунел у вагону наста тишина само се кроз мрак светлуцају запаљене цигарете. Одједном се зачу масна псовка и пљесак шамара. — Шта се дрпаш бре по ногу, видиш да ме голиче. — Што ме бре удари, будало!

— чу се други глас. Што не гледаш ко те дира... — Гледај ти у ову помрчину одговара један дубоки гла.с. — Ју, ју, однесе ми неко флашу с ракију — виче неки женски глас. У томе воз изађе из тунела. Она црнка се наслонила на оног ћелавог и нешто шапу^у а он је фамилијарно загрлио па јој показује неку слику—

Тако се госпа Дана упознала пре две године са СреКком бео-

ВЕЛИКИ ДОБРОТВОР У једном ве^ем друштву говорило се о расејаности. — Ја сам изванредно расејан, причао је један од гостију, често налазим разне адресе и телефонске бројеве у мом нотесу а не могу да се сетим ко су управо ти људи. Ту скоро сам сређивао своје забелешке и одгонетиуо најзад сва имена, сем једнога. Пошто се тог последњег баш никако нисам могао да се сетим, писао сам му и замолим га да ми јави јели икада што чуо о мени и могу ли ја учинити какву услугу за њега. Ех, и тај чојек ми је одгојорио на најљубазнији начин да сам ја за њега веК учинио такво велико и добро дело какво би му ретко ко учинио у животу... Био је то, наим« — први муж моје меже| ОБАЗРИВИ КАНЦЕЛАР Енглееко-француска иторија од памтивека је бележила само сукобе, сплетке и крваве ратов-е. Да добрих међусобних односа између ова два народа готово никада није ии било, сведочи безброј историских података, докумената, народних предања итд. Једну од многих слика тих односа приказујв и следека анегдотв. Краљ-женоубица Хенрик осми и француски краљ Фрасноа Први, владали су у исто доба. Обо|ица су били људи живог темперамента и необично напрасити. И

један и други народ имао је и трпео много неприлика због претеранв импулсивности ових својих владара. Једном, кад је опет требало да дође до рата између Енглеске и Француске, краљ Хенри позвао је свог канц«лара, Томаса Мора и рекао му: — Ти кеш пријатељу отићи француском краљу Франсоу Првом и преговараКеш с њим. Мораш бити енергичан. Али те пре св«га упозаравам да те ова мисија врло лако може и главе стати... Канцелар је изразио своју бојазан и није хтео да пође у Фран цуску. Али да би га охрабрио, краљ му рече: — Не бој ое1 Ако ти француски краљ одруби главу — ја Ку за њу отсеКи главе свих шеенаест хиљада Француза, који живе у Енглеској! — Знам то, Величанство. Али бојим се да ниједна одрубљена глава не(уе пасовати за мој врат... ЦАР И КАЛУЂЕР Немачки цар Леополд ни)е волео калуђере, а нврочито није трпео калуђере Малтешкога реда, тако звану браКу Јоханите. Једном приликом |едан од на|угледнијих чланова овога калу^ерског реда почео се хвалити прод царем и његовим великодосто)ницима: — Ми смо ма|идеални|и калу^ерски ред. Кад полажемо за-

вет, ми се заветујемо на три ствари: на сиромаштво, чедност и покорност. Цар Леополд јетко добаци калуђеру: — Чуо сам да, сте положили и четврти завет: да она три ранија никад не одржите! ОЗБИЉНА ЗАБРИНУТОСТ Када је један кентербериски надбискуп умро, на вратима цркве у којој је он обично држао своје беседе била је истакнута објава са крупним словима: »Господин надбискуп је отпутовао на небо, јутрос у 10 часова и 14 минута«. Нечија рука написала је испод тога: »Пет сати поподче. Преччсни још није стигао. Почињемо да бринемо. Свети Петар«. КОНЗЕРВАТИСАЦ Чувеном хемичару Емилу Фишеру успело је да хемиским путем произведе беланчевину. О овом необичном проналаску говорио је он једном својим слушаоцима, показавши на перспективе новога пута и завршио речима: — Овим сам се нешто приближио старом проблому Хомункулуса. Можда Ке (еднога дана бити могуКно и људе вештачки стварати! На ово се муо |едан глас из позадине аудиторијума: — Нека, |а остајем радије при старо| методи!

градским пиљаром. Од тога доба она више није путовала јер СреК ко није хтео ни да чује. — Знам те бре каква си. Ћа удесиш да те неко дирне у тунел па Кеш уфатиш свезу а ја Ку дувам у прсте. Али се он, ових дана, разболе и Цана је морала да путује чак у Лесковац. Срећко је Дуго држао придику пре него што је пустио на пут. — Слушај ти, немо онако да ■ врдаш јербо Ку ја да сазнам па ћу ти скршим ноге. — Остави се, богати, комендије... љутила се Цана. Зар је мени до тога. Имам бре посо да свршим, да сортирам радњу. — Де, де, знам те — подсмввао се СреКко. И Цана оде. Али од како се врати спута, ни она Цана ни дај Боже. Постала нервозна и џандрљива па само грди. Особито јој СреКко није могао да угоди па је једнако нешто закерала. — Шта ти је бре? — чудио се он. Да ниси стала на сугреб... Немо се дерњаш јер кад те клапим с ову кутлачу има да ме запамтиш. Завртио ти неко главу у вс"« па си пошашавела — Не лупај будало пиљарска... — И ти си ми та нека мустра — подсмевао се СреКко и сваки такав разговор се завршавао 1а тучом... Једно јутро изашао СреКко пред радњу па гласно кука. — Ајао, упали ми куКу, изедв ме, роспија. Зло браћо, помагајте! Притрчаше комшије па се распитују шта је било а Срећко са јада: — Она моја отиде узела све паре из чекмеже и ноћас утекла. Остадо го ко прст. — Па где је отишла? — пита га Мирко са|џи{а. — Скршила врат на воз. Тамо ди сам је и нашо. Кој је још видо фајду од воз. Туј се мувају само аламуње и ја туј нашо да берем мед. Е јадни СреКко — несрекко — боље д« си ногв сломио него што си с« укачи на воз. А Цана је, међутим, на еасвим другом крају Београда отворила своју пиљарницу а у радњу ја узела [едног младиКа, избеглицу, кога је упознала у возу. Да ли јв он утекао са парама не знам али је врло вероватно да |е СреКко био у праву да са у возу не можв да види фајда.