Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРлСе:

НЕДЕЉА, 21 новембра На једној слави, чак на Булбулдеру, пађе ме један чој познаник из оних старих боемчских времена. Иначе је то неки песник, један од оних којима се чора веровати на реч да су песници. Знао сам да је познати жицарош и зато сам гледао да га се отресем, али он ме спопао као зубна болест. — Јао друже, баш ми је мило што смо се видели. Баш сам се ужелио да мало проћаскамо поче он. — И мени је мило — прогунђах ја. — Па јесте брате, познајемо се већ тридесет година — настави он. Него знаш, наишла зима а ја некако шворц а треба оправити одећу и обућу... Да ли би чи позајмио три хиљаде динара? — Не бих! — одговорим ја. — А зашто? — зачуди се он. — Баш зато што се познајемо тридесет година. ПОНЕДЕЉАК, 22 новембра — Шта ме сабајле, с понедеоника, наљути једна бабускера, — прнча нам јутрос чика Душан бакалин >на пијаци. — Што, да те није пољубила? — дира га Таса порезник. — Море остави, богати! Идем ја улицом а она се згурила код једне капије и проси. Видим је стара и изиемогла, па се сажајим и дам јој две банке. Да г1опије бар једну љуту и да се згре је. Самном ишла и она моја караконцула. А баба поче да захваљује и благосиља, па на крају вели: — Нека Господ Бог прими и тебе и госпоју у рају... Мени се смучи. Зар ;е мало што скоро четрдесет година трпин ову аспиду него са њоме треба и у рај да идем Ја сам сигурно за рај када сам то све издржао аЛи она је за пакао.

УТОРАК, 23 новембра Имао сам посла код мога шефа, па сам морао да идем код њега у стан. Једва сам се попео јер он станује на петом спра ту а нема лифта. Много ме је зачудило што је ишао тако високо а кућа његова. Копкало ме то да сазиам па се решим да га заобилазно испитам. Када сам се мало издувао ми смо свршили послован разговор и онда смо прешли на ћаскање и ја га упитах: — Извините господине директоре, али какве сте намере имали што сте отишлИ чак на пети спрат. — То је тајна! Вама ћу рећи, само моја жена не сме да сазна... Ја начуљих ушц. — Знате, моја ташта има, сипњу па не може да се пење тако високо и зато сам за мене изабрао стан чак на петом спрату да ми не долази. Разумете ли? Наравно да сам разумео. СРЕДА, 24 новембра Опет на слави! Шта да радим, сеј, зона слава па идем свуда јер тако уштедим. Не кувамо а добро се исхрањујемо. Дакле, слави један ратни богаташ. Гостију пуно и то разне феле али спремљено и од птице млеко. Штимунг одличан. Дошао и један познати сликар, који хтео да се додвори домаћици па ступио са њом у разговор. Седео је баш до мене па сам све чуо. — Јелте госпоћо, видим по сли кама да имате уметничку душу. Шта ви мислите о Рафаелу? — Не свића ми се — одговори домаћица. — Заиста? — изненади се сликар. — Па јесте, гледала сам два његова филма и у оба је некако укрућен. Није тај за глумца! Држи се као некувана нога, — изговори домаћица поуздано и са убеђењем.

Рлсцане- пршгшце-

* 1ГЧЧ'.

— Реци Верице, зар ти се не мини да је она| човек, који је био поред мене, за време вожње, био и сувише дрзак.

ЧЕТВРТАК, 25 новембра Много се говори о очигледној иастави. Био сам у једној кући где су родитељи проМајка учи своју фесори. Обоје! ћеркицу од шест година па опа већ чита и пише. Баш када сам анишао, мајка је причала басну о вуку и јагњету... ... и пошто јагње није било добро, вук га је појео... — А да је било добро онда би га заклао чика Пера касапин и ми би га појели, — упаде јој у реч ћеркица. — Ама не! Добро јагње би остало поред своје мамице — каже мама нервозно. ■* — Па добро мамиц$, а какве ми јагањце једемо — чуди се дете и збуњено гледа у мајку. ПЕТАК, 26 нбвембра Синоћ, таман сам хтео да затворим прозор када зачух разговор. Видим љубавни пар па пошто сам индискретан, остадох да прислушкујем. Мушки баритон вели: — Знате ли ви госпоћице 1 да је пољубац печат љубави. Зато је пољубац без љубави као непосољеАо јаје. — Извините, вели сопран — ја нисам никад... — Шта никад нисте се пољубили — упаде баритон. То је немогуће. Зар тако дивну девојку нико није пољубио. — Ама нисам то хтела да кажем — вели сопран. Хтедох да вам одговорим да не знам за ту компарацију о јајету. После тога одјекну звонак пољубац и ја затворих прозор.

СУБОТА, 27 новембра Моја комшика Станислава већ је у годинама али се добро држи. Није се удала на време па сада хита да наће неког који ћв јој ублажити досаду живота зтао по цео дан негде витла Ју• трос доће код мене са једним писмом, па ми вели: — Ви сте књижевник и пишете по новине, оћете ли да одговорите уместо мене на ово писмо. Узмем- писмо и почнем да читам. — Уважена госпоћице. Моји осећаји ме нагоне да вам изјавим следеће: Уверавам вас да моје симпатије по квалитету и истрајности надмашују све ^што би моја конкуренција могла да вам пружи. Дубоко уверен да не ћете послушати сиренске гласове конкоуренције, очекује вашу цењену поруџбину Спаса Спасић, трг. путник

То нинако

— Опга, кад вечерас дођу гости ја ћу вас звати Маријом. — Л како треба ја вас да зовем! — Будапо једна. — Ох!... То никако не^у смети пред гостима.

Рапорт Аце спекуланта

Дан све краћи а ноћ дужа Зима своје пипке пружа Већ ветрови зи/у*ски хује Почепа је штедња струје Ж А кдда се струја штедч Онда и гас више вреди »Трговци« то искористе Да џепове све пречнсте Ж За вештаке сад |е згода Да се вода у гас дода Запуд народ свеће мерка То је сада ретка зверка 'Ј.' И због кока сад бела|з Исће да нам носе јаја Па гунђању нигде крајз Сад требају свима јаја Ж Свуд празници ипи спаве Колачи се сада праве За јаја се свако стара Јер ту падне пепа пара Ж Колеге се моје часте Сзд &е брке да омасте Кчд каиђе зимско доба И бофл се прода роба Ж 'I Затоесу се после жице У брашно се мећу трице Спаком мрсу цена мипз Па се у маст и лој сипа

Тако 'мисле људи нови У мутном се риба лови Апи ако малср хтедне Неком посо и преседне!

Из праксе — Шта бисте ви урадили кад бих вас ја сада пољубио? — Ја бих поцрвенела од стида. — Благо вама, значи не треба вам руж.

Змџна 1са$на На Умци се преко зиме не игра футбал јер су игралишта под водом и ледом. Зато је, ваљда/ Потсавез казнио ову варошицу да се преко зиме тамо не играју утзкмице. Тбко бар неће морати д? одигравзју утакмице од којих су имали чисте штете. ЈАДКИ РАКА Познати спортски функционер Рака из села Милутовца — кој* гсстује по Србији — пошто је уСргћио Ниш, дошао је у Београд али ту није имао сре^е јер га је «1з "&зезо је узи футбалски судија п "*ака уосрен да ће његови Нра- 1 пријатељи да га заштите распали овог судиј.у и, замислмте "г-зсбразлука, сада кажњавају : дног Раку. Ни кривог ни дужна! И ТО ЈЕ ФДЈДИЦА С.К.13 је изгубио два дрз^оцена .бода у футбалу али је зато у боксу побгдио Чукарички. Када нема кише, добар је и град. ЕПИГРАМ С.К.13 стече славу Па поносно дижа гпаву Освојио спавно куп! Ап првенство кад га коИ<у Цео понос о тле љосну А и трофеј већ у *уп!