Bodljikavo prase

ПИСМО МАЛОГ ЈОВИЦ.Е

ши. 1 ш.»иц Ј _1.1.- 1 БОДЉИКАВО ПРАСЕ ДА ЗЕ ПРЕВРНЕ

купи|о тата пласе и цулку за елаву м затволијо у еупу да се јое фали како це да кљукл цупку за бозиц а лласе за славу а кад ми уоци славе отволили супу нема ни пласета ни цулке досо Неки бата и здипиЈо па смо за славу јели неку либу сто је Тата плеплатијо ал смо бал сазнали да |е нас хаузмајстол госпоции плославијо а тата казе мо ле ако плаво је и он да Види иеку фајду од Ове оклапине Заето је досо из бела света него да несто клопне и Тако се свлрсило на појо вуи Магалца а Тата леси-

јо да висе у супи ниста не длзи. боза доктол Погодијо младу кувалицу а зену посло у нис код мајке ал она се Тамо посвађапа па се блзо влатила и затекла бозу У Кујни и Сад се лазводе а кувалица добила педесет иљада да сведоци против бозе и Сад це да га уледе ко панта бабу ал Ако ниједна зенска није била од њега на милу плацо је велике пале и све сто )е Заладијо исло Је на тЗј посо цма Јос једна новос а то је За госпојицу далу сто ]е исла у бакалницу код милоја бакалина увек предвеце док не до-

це стлуја Па је тамо уфатили На лице места и сад пуца блука И она отпутовала у младеновац док ствап не легне а милоје Бакапин добијо глипу па пези код куце а у бакалници Само сеглт јоца мој Длугал па му ја Помазем и да видите није лосе јелбо има сецела па Се занимамо а Ако несто фали нека гледа милоје како це. данас су мателице па оцу Дидем свуд по фамилију да везујем а тата ми казе да се џабе муцим јелбо су сви вец увезани у све цетили Па неце ниста да падне. вас Јовица

— Понудио Ја једном шефу сланину по максимиранрЈ цени, а он ми показао врата. — Збиља те истерао напоље! — А није! Опоменуо ме само да наш разговор може чути неко из друге канцелариЈе. — Спушаш пи мапи твоЈу м«муЈ — Још како. И ја и тата. Ж Награда поштеном налазану — Господине, нв Једној кпупи у парку нашао сам овог цркнутог леца. Полициски чиновник му на то одговара: Ч — Добро, мали. Ако се у р»ку од године дана не јави н>егов сопственик зец ће бити твој. ^

— По спољашности моја жена баш не изглвда богзна како, али по унутрашњости... — Па што је онда не преврнсте!

ка&еџца пропагцнда алџ он верује с*$г\о ДЗ је открџо Анерику и да јв . њеров став одлцчан. Све то што ти каже чиста је спекулација хог ће да се определи за котункту• ру. Нико нем$ свога мишљец>в и не уели да га има. Цека да иу се дошапне и одмах слепо слуша и верује. То полтронство и спеку латџвност су глаџнв одлике нашег доба а њих сугерирају жене. Оне су те које стварају јавно мишЈџење и које воде прву реч I Оне измишљају, коментаришу и мају свој суд по догађајима а људи само шапу&у, сдушају и верују. Зато је данас дошло доба које би се могло назвати женском епох,ом. Јер жене воде трговину, оне се жене а не удају, оне пуше на мужевљеве купоне и оџе воде политику. А када жена изиграва мушкарца онда све иде наопако. И мора ићи наопако јер жене много полажу на моду и коњунртуру а обџчџо оцо што је модерно — није није и добро. За то Београђани морају, као прву меру за своју независност и муш ку слободу, да ућуткају своје жене и да их најуре у кујну. Јер иначе оста вечна срамота да нам жене кроје капу...

тт Ало, Јепи ту берза! — Молим вас, како се котирају акције зингер и Комп.!

ПОСЛУШАО ПРЕДПОГ Судија: — Пре него дате сео; исказ, морам да вас упозорим, да сте као сведок дужни да кажете само оно што сте видели, а не и оно што сте чули од других. Почнимо. — К а Д сте рођвни? — Сведок: — Господине судија, то знам само по причању других. ж

Ло-

—. Ајде, Пртре, раци ми шта се цоће да рофловицом: »Око за око, зуб за зуб«? — Не знам тачно, господине професоре. али мислим да то има везе с боксом. л — Знаш ли ти докле може да те одведе страст за ал(<рхопом? — Знам, до кафане.

сан и јава — Мужику, ноКас сам сањала да сам добила на поклон једну дивну свилену хаљину! — Вечерас, жено, лези раније у кревет, можда кеш да сањаш и ко Ке да ти Је плати! ДЕЧЈА УСТА — Је ли, татице, зашто је месец тако блед? — Није ни чудо, сине, тај-по целу ноћ не спава! подесиији тренутак Милан: — Шта мислицј , да ли да те запросим сада док твој отац нешто копа у башти? Јелкица! — Не. Причекај док сврши са послом, па му затражи моју руку тек када уђе у библиотеку| Милан: иш А зашто? Јелкица: — Јер боље 1е да баци на тебе књигу него мотику. ИЗ СУДА Судија: — Како си се усудио оптужени, да уђеш са том мотком на суђен>е? Оптужени: — Па ви сте сами рекли, господине судија, да се за одбран? сам постарам!

Судија пита тужитељку: — Како се зовете? — Анђа Медовић. — Колико имате година? — Ах1 Зар сте ме звали да ми постављате таква питања? — Па то је потребно. — Добро, имам 24 године. — А где станујете? — У ХилендарскоЈ улици 99, трећи спрат, врата десно али можете да дођете тек после четири сата, иначе ме нећете затећи код куће. Ж САСВИМ СИГ1РНО

— Ти си изврцЈио четрдесет и пет превара под лажним именом? — Да, г. суднјд, приликом мањих послора ја радим под псеудонимом. ж . — Госпођо, ваша кћи изванредно говори есперанто. — Да, као да је тамо рођена. ж — Не разумем просто, како жи. ви тај Перић без пара прекјуче није ништа имао, ни јуче ни данас! — Је ли тражио позајмицу од тебе? — Не, ја сам тражио од њега.

ПРОФЕОИОНДЛНА РАД03НАЛ0СТ

ПРИНЦИПИЈЕЛНО

— Ја сам за принцип. Пре с*а> га нед шаха да се не говори. Апи сада седиме аек три сата. Дозволи ми да ти поставим Једно пит๕: * — Јеси ли ти на потезу ипи Ја1