Bodljikavo prase

БОДЉИКДЗО ПРАСЕ ПОСЈ1 ЕДЊ Е ВЕСТИ КАКО БИ ТЕК ОНДА БИЛО ИНВАЗИЈА -ЛЕТЕЋА Б0МБ& С Н О В И

Енглеска штампа лочиње из клете бомбе које саме и без пи- На једној конференцији са прет дана у дан да диже глас против лота лете. И што је најважније ставницима стране штамле, амеупотребе немачки* летећих бом- немогуће је одбранити се од о- рицки миннетар СЛ0П , НИ х лослова би. Испочетка их је игнорисала, вих летећих фантома. „ „ , , Кордел Хал, изјавио е новинаривли све више и више изгледа да Да би пронашао начин одоране, ће ово оружје одмазде бити врховни заповедник британске мапредмет пажње савезничке јав- ваздушне одбране, сер Родерих — Шта, зар ви мислите да ми ности. Хил, стално лети за овим бомба- немамо летеће бомбе. Наравно У круговима блнским влади из ма. У свим британским црквама да ми имамв , ц ел а ова иаша јављују да Иемци баш немају држе се молепствија за срећу сер 1 н , 1г «г , ' г ствар са инзазијом е једна весмисла за потребе одржања фа- Родериха Хила, јер се енглески ме о вгздушној кадмоћности са- народ пита како би британска лика л е ' е ^а бомба. Ми је избацивезника. Таман се они обрадова- ваздушна одбрана без врховног мо, она лети право на циљ и нали: немачко ваздухопловство не заповедника ваздушне одбране прави русвај. може се супроставити инвазији, стајала, кад и са њиме не вреди Ј едан новинар се сагласио са в оно Немци измислили ове про- ни по луле дувана. министровим речима. из|авивши да је инвазија заиста једна велика летећа бомба, Јер ће и она као и сви авиони без пилота, па-

КАД СОПСТВЕНА ЛЕМ ЗАСВРБЕ

»Опсервер« захтева интервенцију Папе поводом »безобзирног« бомбардовања Лондона немачким новим оружјем.

сти на циљ, а од њих не остане »Пустите нас најпре да побецимо, а о подепи светске владо ништа " вине ве& смо се сложили«, кажу сва тројица.

МНОГО СУ СЕ На вест да су Шубашић и Тито постигли споразум, српски народ је обузет неописивим одушевљењем што су се ова два његова пријатеља најзад срели и ра зумели, лохрлило листом у добровољачке редове. На питања откуда то да

ОБРАДОВАЛИ сви иду у добровољце, од* говорили су: па сад знамо да су нам пријатељи сложни и онда морамо бити спремни на сваку евентуалност. Волимо да их тако сврстани у редове дочекамо кад нам буду долазили у походе. Само ако се не сете да нафатирају леђа.

Господин: — Је ли, мали, ко лико година има твој деда? Дете: — Не знам, али зиам да га имамо одавно.

— »Њиж |а мама добила беа купоиа, >ато смо одмах узели троЈе«.

— Јвсте ли ви сликар! Тада сигурио сликате само лепе ствари! •— Не, |а лравим портрете. у

Власник и издавач: »Просветна заједиицаа а. д. Добрачина бр, 30/И. Штампа: ШтампариЈа »Луча«, Кр. НаталиЈе бр. 100. Тел.: 21-772.

— У помоЂ, људи, спасавајте у име цивилизације. Ово |е варварство а не рат!

ШВЕДСКА НЕКОРЕКТНОСТ У свим овдашњим круговима изазвао је највеће огорчење поступак шведске владе према ачеричким авиатичарима. Шведска је, наиме, одбила да пусти ове евиатичаре да лете даље. Амери■ кацци кажу да то није лепо, јер њихови авиатичари нису дошли у Шведску да, не дај Боже, шпи јунирају или раде шта друго нееаљало, већ само као код својих аријатеља на слатко и кафу. „Толико дуго задржавање гостију већ нас нервира" — кажу Американци — „и тога нема ни у ,Ј1вковој слави".

ВРЕМЕ ТРАЖИ СВОЈЕ Клуб београдских доколичара нас је умолио да саопштимо јавности следеће: »Услед промен,е«их прилика сви београдски доколичари се неке више налазити код »Србије« и по другим већим београдским каванама, већ у кааани »код крибе липе« у Кумодражу,«

АРХИЕПИСНОЕД МОЛИТВА

— Имате ли за мене неко изношено одсло! _ — Имам, добри човече, ево ово |е мо| муж лрекјуче скинуо.

КАКАВ ОТАЦ, ТАКАВ СИН Код комесара полиише: — Срамота. тек осам година, па већ лопов! — Господине комесаре. пошто је тата болестан. ја га само замењу.јем. ИЗВРДАВАЊЕ —г- А откуд теби та рана на: челу? — упита отац свог немирног сина. — Удео сам се тата. — Како си се могао ујести, када ти је чело изнад устшу? — Па, попео сам се на сто« лицу. и Ж ] Леквр: — Требало је одмах да дођете да вас прегледам. Зацјто сте оклевали? Памијент: — Био сам прво код апотекара. Лекар: — Шта је тај глупак могао да вам каже? Пацијент: — Рекао ми да доп ђем код вас. I ОПКЛАДА Неколико пријатеља су св опч кладили по хиљаду динара ко ће од њих да исприча највећу лаж. Пера је отпочео; Џ — Беше једном у Енглеској јадан џентлмен. Сви остали наједном узвикнуше: — Ево ти хиљадарке. Узми, добио си опкладу.... . , ч I Шц|г л Ж I 7-- Мислио сам да сте се уда< ли за мога пријатеља Јову. — Зашто? — Зато што га у последњђ време виђам стално самог.

Расправљамо како се ко држао у рату. Неко хвали сво.је подвиге, а неко сво.шх блиских рођака. Доктор Ђока каже: — Ја сам рањен у Кавадару на два места. — Ја имам медаљу за војничке врлине још из прошлог рата >— вели један чича. А роћени брат ми је погинуо на Кајмакчалану. — И мо.ј муж је погинуо славно — умеша се једна Циганка. — А како се зове место на ком 'је погинуо твој муж? — питамо је.

— Не могу да се сетим. Чекајте. на вр' ми ле језика! — Је ли Бакарно Гумно? — Није. — Је ли Цер? — Није. — Да нше, мождз Чеврнтија? — Није ни она... Аха. сетила сам се... Погинуо је на преки суд.

ж — Чујем да су те отпустили из банке у којој ои до сада оадио? — Да. и то вбог ситнице. Питао сам директора да ли ће и овога лета ићи у исту бању. — Зар само због тога? — Па да. он 1е прошле године летовао у Пожаревцу. у затвору. ,

У ДОБА КУПОНА

Ових даиа одржана је у цркви Светог Пввла у Лоидону служба Божја на којој Је кентерберијски архиелискол молио Вога за лобеду енглеског оружја.

ДОБРО СРЦЕ

Г. Черчил је тражио да прочита архиепископов говор пре служ бе. Попа му је дао текст. — Шта вам је ово) — запитао је Черчил надбискупа. »Молим ти се, Господе, да прав да триумфује над неправдом, морал над неморалом и слобода, над насиљем!« — одговори надбискуп. — Хм, — замисли се Черчил. Боље се молите за лобеду Енглеске. Ииаче, може се десити да вас Бог разуме наопако.

— Како је прошао Вериц конЧерт? — Добро. — Разуме се, после је било и честитања?... — Да, сви присутни честитали су старама.јци... — Она није могла да чује концерт, јер је глува.