Bodljikavo prase

ПРОФЕСОР И АНТИНВАР

БОДЉИКАВО ПР /,;З

Код антикваоа Бранка навадио се Један стаои поофесор. који сваког дана долази, разгледа рет ке примерке књига и разна уметничка дела. распиту.је се о цени и ~ никад ништа не купујеБранко је пре рата био новинар и познаје професора већ годинама, још из времена кад су ваједно куповали књиге и старине по антикварнииама. Сад су се прилике промеииле. Професор је продао све што је имао. али Ж Највећи Срлски песник Иако песници живе у облацима, ипак им је донекле стало да сачувају онај безвредни оклоп који ми обични смртни називамо телом. Из тих разлога је и Мића, аутор збирке песама „Крици очупаног петла,, побегао у наше село. Једног дана седео сам са општинским ћатом испред кафане. Поред нас прође Мића. — Ово је највећи српски песвик — рече ми ћата. — Истина! А ко ти је то рекао? 1 — Он лично.

је нпак сачувао л>убав према антиквитетима и задовољава се и тиме што му се допушта да их пипа. Бранко. истина ,и даље купуде старине, али с тим да их поепрода. Професор долавн тако своме при.јатељу већ месецима из дана У дав. Једног дана он рече Бранку: — Ја вам сигурио сметам. Долазим свакодневно а ништа не купујем. — Оставите, молим вас — каже му антиквар. Ја бих волео кад бих имао таквих муштерија на десетине. — Волели бисте?... Збиља! — Да — али их, нажалост, имам на стотине.

Снупоцена бунда Разговарају две Циганке шта је ко.ја од њих, .пазарила" после бомбардовања Београда. — Ја сам нашла ово персиско ћилимче. па овај сат што звони а имала сам и ледан штоф што сам дала на Мику „рамуникаша" — каже једна. — И ја сам нашла пуно лепе ствари. Види само ову бунду. Она је од једну инспекторку вели друга. _ — Од инспекторку? А ја сам мислила да је од мечку.

МОДЕРНА МУЗИКА

— Шта Је Мико, што еи се снуждмо1 —Море, мани ме, шворц сам. — Што не компонујеш модегне шпагере) * — Па, знаш да се не разумем у ноте. — Море, наши композитори шлагера не знају ни шта је риолнски кључ, па ипак су форе... На^а^о-1

Наш сарадник обратио се управнику Народног позоришта г. 'Јовану Поповићу с молбом да 1лу да изјаву о репертоару. , Г. Поповић је рекао: ' •— Пошто је позориште сада под ведрим небом, репертоар ће зависити од времена. Ми бисмо волели да приказујемо комаде

као што су „Сунце, море и жене", „Излаз сунца", „Пролеће се буди". Али ако нам време не буде наклоњено, даваће се „Пљусак", „Непогода", „Бура" и „Под мзглом"лНе дај Боже да дочекамо да се игра „На санти леда" и „Смучање", па макар и на суву.

НАНО ДА СЕ ИСПРОБА МОСТ Направљен је нов мост преко Саве, пошто је стари дигнут у ваздух у априлу 1941 године. У једно.ј кафани падају предлози о томе како би требало да се испроба да ли де та.ј мост добар. Један мисли да би требало пре ко моста да преће колона тешких камиона, други сматра да би било у реду да се преко моста претера велики чопор волова, коде би после требало заклати, испећи и поделити присутној публици; трећи предлаже ово. четврти оно. — Знате шта? — каже један ожењен човек. Најбоље бн било да се пусти да преко моста пређу све београдске таште. Ако мост издржи. значи да де добар. А ако попусти и таште попададу у воду. онда де дош бољи. Сви ожењени дадоше му за право. Кџ/ » МАЛЕР У БИОСКОПУ Биоскоп у дедној нашо! паланци. На платну стоди' дедна рупа од око три квадратна метра. Пре почетка претставе подави се директор биоскопа и обрати се гледаоцима: — Поштована публико, дирекпида биоскопа де принуђена да објашњава шта се догаћа на средини платна, пошто је благадник отсекао дедно парче. од кога је направио себи кошуљу. ж Добра кћи Станојка се спрема да иде у позориште, па пита мајку: — Је ли, мама, хоћу ли да метнем рукавице или да оперем руке? Ж 1 — Ја сам, знате, читаа дан пред пут сасвим болеона од нервозе. — Па путујте, онда, увек дан раније. АСТРОНОМИЈА Одвео професор своје ђаке, гимназијалце на једну опсерваторију да им покаже на почетку школске годнне како у истини изгледају та многобројна сазвежђа и јата о којима ће им преко године предавати. Покзвао им је разне звезде, па ће најзад показујући руком на небо: — А оно су тамо Велика Кола. У том се зачу глас једног од ђака: — А колико коњских снага мо гу да имају.

ДАНАШЊА МОДА

V. - „о 0 ^ ^ е>

— Пази, Вићентије онога, бео Је у пицу к'о млеко. Значи да је храбар човок! Седи стално у Београду и мв прави »излете«. Нема столице

У једној кафани у Београду могу да се нађу разни предратни специ.јалитети, као што су ћевапчићи, каурма и чварци. Нађе се и нека ћулбастија и остало што ниде за средње набијене џепове. Света ипак много. тако да тешко може да се добиде места. Један београдски адвокат, иначе познати гурман. редован је гост у тод каФани. Већ у пет часова после подне он баца и надхитнида акта и жури се да заузме позициду. — Здраво! — поздравља га дедне вечери дедан од гостиду коди се бори са огромним смућем на бутеру и младим кромпирићима. Зашто не седнеш? Ж I НАЈСИГУРНИЈА ЗАШТИТА

— Немам столицу! — одговори тужним гласом адвокат. — Ако немаш столнцу, узми „Дармол" — посаветова га апотекар Јоиа. коди де немилоердно гужвао питу с месом баш као Вла' питу.

— Па како ви гос^н Мирко| Где се кријете, те тако оптимистички изгледате! — Увек сам »а време опасности у железиичкој станици!

С п ор т Стара звезда која ее још није угасила Браико Петровиђ, бивши бек државне репрезентације, повукзо се одавно из активиог спортсков живота. Међутим, откако су почеле узбуие, Петровић готово евакодневно тренира трчање и то с таквим успехом, да нас потсећа на доба кад је био млад< Редовно оставља за собом и нај-> брже за најмање пет дужина. Оеа старз звезда иашег футбала по браини нас потсећа много иа Зечевића. . Ј Како се говори, Петрови!! има намеру да се футбалски реактии вира, али више неће играти бе* ка, него крило, да би био ближи ауту ако засвира сирена. А када сирена засвира за дас га ето, у Миријеву.

ЈАНАЋКО ЈЕ ВЕШТ ТРГОВАЦ

,уеет//?7Ј? о#обеогдддл НРЈпидиице &{/ Д7//0/Ф мџ /7/ВГ 0 У Г/7//70/& &-■

ТМ 20 /700ДЈ7/2О& Ј</Г00<? /701 — < С у^* П<ГГС>„,/'ч