Bodljikavo prase

? БОДЉИНАВО ПРДСЕ Ст рана ,

ПР1ЈЦ431

ЈЕФТИНИЈЕ ЈЕ СКУПЉЕ

— Немој ти да се петљаш у женске ствдри, — говорила је че сто госпођа Соса свом мужу Ми ки. кад би овај доносио са пи.ја це воће, поврће или зелен. — Ти можда умеш да оадиш у канце ларији или чак и да купиш рибу, али на пи.јацу ти не треба да идеш. јер ће сваки да те превари и да ти затражи дупло већу цену, а ти да је платиш. Остави ти то мени. Ја имам сво.је сталне добављаче. умем и да се погаћам и мене неће нико да пре вари. Много је трпео од тога понос господина Мике. али што да ради? Али једном му се учини да је дошла прилика. да и он жени узврати истом меоом. Било је то. кад је дошао на ручак и •— по обичају — пре ручка „тргнуо једку љуту" .Одмах је пре псзнао. да је то нека нова раки.ја. — Јесте. — оече госпоја Соја. •— Дошао човек да понуди. мени се допала па ја узела једну литру. —> А колико си платила? пита господин Мика. — Па. седам стотина динЗра. Е. сад де наишао велики моменат за господин Микину освету. — Шта рече? Седам стотина! Бог те видео, жено. па јеси ли ти лудд? Па ја овакву ракију. и лош бољу, могу да добијем за пет стотина динара! — Е можеш! Ваљда у сво.јој к?нцеларији. Господин Мика се уозбиљи. — Слушај. Сојо. ово де сада озбиљна ствар. Ја се у твоје женске куповине не петљам. али немој ни ти V моје мушке. А раки!а је мушки посао. И немо! да мислиш да ја немам своје сталне лифеоанте као и ти. Па да докаже истинитост своЗих речи господин Мика оде одмах сутрадан код свог сталног бифеиије и купи литру најљуће ракије. Истина. платио 1е чак седам стотина и педесет динара заједно са флашом, али шта мари.

Код куће ће он да каже друкчије. Па и рекао је: Па и не кошта пет стотина, него свега четири стотине и педесет. ГоспоЈа Со1а је пробала ракиIV и ћутала. Била је побећена. Ракија коју је купио њезин муж била је стварно и боља и јефтиН (па. — Па што ниси узео више кад 1'е тако јефтино? Господин Мика се поносно насмеја. — А зашто? Кад нам буде требало. узећемо нову. Мени мо.ј Пера даје по исту цену колико ми затреба и кад ми затреба. Два дана доцније вратио се господин Мика увече кући и нашао код своје жене окупљено друштво. Го-споја Соја имала ,|е „жур". Било је неколико њених пријатељица. ко.је су се наизменично позивале на „даузн", сваког дана у недељи код дедне друге. Чим су госпоће угледале Мику, а оне као на команду све проговориле: — Ју, драги господин Мика... Хоћете ли и мени да узмете. господин Мика... Одмах сутра ћу да вам донесем флашу... — Та шта је. госпо.је? Што сте ме напале? О чему се ради? ■ Ето. драги Мика — рече његова жена у име свожх другарица. — Госпоје пробале ону ракију коју си ти онако јефтико купио. па те моле да и њима узмеш свакој по једну литру. Ја сам им V твоје име већ и обећала. јер теби то неће бити тешко. пошто теби твој Пера даје колико ти треба. Јел' да хоћеш? Господину Мики се заврти пред очима. Пет жена и за сваку треба из свог џепа да надо-плати по три стотине динара! То«-је њега она литра V ствари стадСла близу две хиљаде дидЈара. Али. помоћи није било. Тек кад је донео свих пет литара кући саопштио је свош.ј жени да је његов Пера умро и да V будуће она опет купује раки.ју.

АНЕГДОТЕ Највећи терет Француске

Чувени архитекта за време владе Луја XV, Ипо. саградио је у близини Орлеана један мост За који су његови противници тврдили да је лоше конструисан и да не може да поднесе неко веЛе оптерећење. Једног дана провезла се преко моста и маркиза Помпадур. у историји толи• ко чувена љубавница Луја XV. Пријатељи Ипоа констатовали су то са задовољством а један од њих рече: — Сада Ипо може да докаже да је његов мост соли'дан, Јер је издржао највећи терет целе ФранцуСке. БОЉЕ ЈЕ МУДРО СПАВАТИ НЕГО ЛУДО БДЕТИ Године 1672 етајале су трупе француског краља Луја XIV недапеко од Амстердама. Амстердамска општина одржала је већање

што да се ради. Претежан бро| веђника био је решен да пошап>у краљу кључеве града. Међутим један етари, дебели ве*ник мирно |е спавао у сво(о] фотељи и гласно хркао. Пробудили и њега да га запитају што и како он мисли. — Јели краљ затражио предају града и кључеве! — запита он. — Још није. — Онда сачекајте да он то уради — рече дебели и заспа поново. После неколико дана повукле су се трупе француског краља из целе Холандије и Амстердам је био спашен захваљујући само мирним живцима дебепог већника. КЛАСћ чии цитдти г САВРШЕНОМ РУХГ СЕЉАК (у чијем су се воћњаку сместили београдски „зечевићи"): — Дуни, ветре и растерај њихову бестидност. (Шекспир, Краљ Лир) ТРАМВАЈСКИ КОНДУКТЕР: Одбаците сваку наду. ви којп сте ушли. (Данте, Пакао) ПУТНИК НА ТРАМВАЈУ: — Па ипак се креће... (Галилео Галилеји) ШЕФ КЛАНИЦЕ (уочи делења меса грађанству): — Коња, коња ми дајте. Краљевство дајем за коња. (Шекспир, Ричард II.)

стилсно писмо МИЦЕ „ОСТРАГУШЕ" Море Милена! За твоЈи шкандали прочуло се чак овде у Кумодражу. Батали ти то, јер *е се слабо проведеш. Мислиш, море, што мене сада нема, може ти да вршиш упаде код Пере и да га локалишеш од мене. Ама *<у ја једног дана да ликирам одавде у Београд, па кад спустим »ћилимч на тебе има да те нема. Много те поздравља твоЈа стара пријатељица Мица »Острагуша« I КПД ЛОВЦИ ПРЕТЕРДЈУ Јоца је узео у закуп једно ловиште.ф — Па како си задовољан са својим ловиштем? — пита га пријатељ. — Има ли 'доста дивљачи у њему? — Како да нема, — хвали се Јоца. — Све гране на дрвећу у мом ловишту пуне су препелица. — Иди молим те! Па препелице не седе на гранама! — Будало једна. А где да седну кад је доле на тлу већ све пуно и препуно.

У ЕРИ ИЗГРАЂИВАЊА СКЛОНИШТА

— Што радиш то, бре! — Ето, копам скпојЈиште у случају ваздушног напада. —м

— Госпођице, зар тако сами!..

СЊШ1> \АЛС^^СС^^С^^АЛС^ • ф Ф

— Јеси.ли видела како ми се ова лепа млада девојка насмешила! — Није ни чудо. А ја сам се насмејала кад сам те први лут видела. ДРЖИ СЕ ПРОПИСД Лекар: — Дакле, а што се тиче алкохола придржавате ли се ви мојих савета? Пацијент: — Дабоме. Пијем свега литру вииа на дан. Лекар: — Како? Литру? А ја сам вам дозволио највише пола литре. Пацијент: — Тачно. Али пола литре ми је дозволио један други лекар. Увек је он крив Млада жена пита свог мужа: — Јеси ли упамтио где сам ја ставила кључ од сандука! — Нисам. — Па то је просто страшно како еи ти расејан.

ДА ПОСАО БОЉЕ ПОЂЕ — Несрећниче, знаш ли да С1ј својом праћком разбио комшији прозор, ко ти је дао праћку? — Стаклорезац.

СТАЛАН ГОСТ Госпођа је завирила у кухињу и видела да за столом седи неки војник и блажено пијуцка вино. Служавка Анка рече поцрвенив< ши: — Знате .госпођо, ово је мој брат. — Збиља — насмеши се госпођа. — Онда то значи да је девојка која је пре вас служила код мене била ваша сестра.

-ЗАР И ДАНАС ДА ИАЕМО < ПИТА БАТА. - ВАШ САМ ДРЕМО

СВЕ ЈЕ СПРЕМНО ЗА ТРЕН ОКА СЕКА , Е>АТА, АЛАМА СОКА.

ШТА Си СТАЛА ' УЗМИ ВЕРчУ БУДЕ А' ТЕШКО. ЈА ПОНЕНУ

ДАС/А ВОДи МЕТУ СВОЈУ' «УДА ' то - УДРУГОМ БРОЈУ

ДА ШТА МНСЛИШ!ЈЕСИ Л ЛУД ? АЈД.ПОЖУ РИ. ХВАТАЈ ПУТ.

ТЕК ЈЕ МАЈКА НЕШТО СТАЛА КОРПА-МИСЛИ-БИК.Е МАЛА

I СТАВИ УЊУ и КОЛАЧА СОКА РЕС1Е. ХОКУ. ДАМА