Bogoslovlje

који ће растављати воду под земљом од воде над земљом. Дакле ипак растављање. , У вавилонској митологији један je од најистакнутијих момената при стварању света Мардукова борба са Тиаматом, која представља хаотичну воду, a замишља се у облику аждахе, иако се ова последња представа не може сасвим доказати из споменика. Небо и земља настају тек када Мардук убије Тиамату, и то од њене лешине, коју он цепа. У космогонији, коју читамо на првим странама Библије, такођер налазе трага о томе да небо и земља постају растављањем, али нема спомена о томе да je Бог претходно имао да савлада у борби некога или нетто, што се противило гьеговом плану. Но чега нема на првим страпама Библије, веле има на другим местима. У једном псалму (89 ю —l3) пева лесник; Ти владаш над охолошћу морском, кад подигне вале своје, ти их укроћаваш. Ти си оборио Рахава као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје. Твоје je небо и твоја je земља; васељену и што je год y њој ти си саздао. Север и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује. Две су ствари карактеристичне у овом ставу. Пре свега лесник приказује Господа као борца, као победника. Непријатељ, којега Господ побеђује, зове се Рахав, a ставља се у један ред са укроћеним охолим морем. Поред убијеног Рахава, као његови помагачи долазе и други непријатељи, који су расејани крепком руком. У тој слици, тако се узима, песнички се приказује како je Господ провес Израи.ъце кроз Црвено Море: Господ je победно море, које се као неко чудовиште испречило њима на путу. Али je карактеристично још и то да одмах после борбе Јахвеове са чудовиштем Рахавом песник говори о Господу као творцу света, дакле управо као што то долази у вавилонској космогонији после борбе с Тиаматом. Још се у једном псалму слично говори о Господу (74 12 —17), кад читамо: Бог je цар мој од старина, који учини спасење посред земље. Ти си силом својом раскинуо море, сатро главе воденим наказама.

127

Библијско казивање о постању света