Bogoslovlje

народу? Мислимо да ту загонетку само тако можемо одгоненути, ако автора космогоније ставимо у један ред са старозаветним пророцима. Као што су њихову духу откривене више религијске истине, тако je и писац космогоније био задахнут божанским задахнућем. Као што je већ Осија саркастнчьи гледао на животињске символе, које je израиљски народ подигао своме Богу, тако je и описивач посташа света са неизмерном духовном надмоћношћу чистио космогонску традицију свога народа од свих ниских митолошких представа. И један и други су религиозни генији, и једном и другом je ум просвећен вишом силом, и један и други су, да се изразимо часто богословски, Богом задахнути људи. И тако поред свега тога што библијска космогонија не стоји у складу с наукама; поред свега тога што се, како веле, оснива на обичним митолошким традицијама народним, и при том традицијама можда не оригиналним него позајмљеним, ипак има велику и трајну религиозну вредност, њен je автор један од просвећенијих умова, који je испредњачио своме народу, који je божански задахнут. То би био резултат досадашњега нашега испитивања, с којим би се могао сложити и најскрупулознији истраживач, јер смо за основу својих испитивања узели резултате врло либералне библијске критике. Ми смо све те резултате примили без резерве. Али бисмо имали права да их подвргнемо ревизији, те да видимо у каквој Те се светлости онда показати библијска космогонија. Узели смо напр. за свршен чин да су Израшьци затекли у Ханану космогонске представе вавилонске, и једноставно их унели у своју ризницу знања о свету. Али та претпоставка не мора битп тачна, јер има разлога који говоре против таког схватања. Треба само да се запитамо кад су Израиљци могли усвојити вавилонску митологију, па да.одмах дођечо у неприлику. Слажу се у том да je забележена за време ропства, иако би се и о томе дало говорити ; али je јасно и то, да се Израиљци нису могли тада први пут упознати с њом. Противност у схватању међу њима и Вавилоицима бешс толико велика да о једноставном преносу не може бити ни говора. Но ни у читавој историји до ропства вавилонскога не мои<емо наћи згоднога молшнта, када се позајмица могла догодити, јер у сваком случају пророци би исто онако загрмили против новотарија као што су дигли глас против увађања других туђинских обичаја. Међутим пр >роци ни

135

Библнјско казивање о постању света