Bogoslovlje

једном речју не спомињу тога. Не остаје нншта друго него позајмицу пројициратн у оно време за које ништа не знамо, те за које нншта или све можемо доказатн, а то je прво време по доласку нзраиљском у Палестину. Затим имамо других случајева да су Израиљци чинили позајмицу од Вавилонаца. Али шта вивимо? Позајмица je одмах очигледна, јер су са стварју одмах пренесени и вавилонски називи. Таки je случај на пр. с мерама. Израиљци су и своје називе месеци доцније заменили вавилонскима. А да ли ce y библијској космогонији познаје вавилонска боја? Изузевши речи t e hom, у терминологии нема ничега заједничкога. Но и сама реч t e hom, која треба да je сестра вавилонске Тиамате, у ствари далеко није исто што и Тиамата. Јер Тиамата je женско начело, из којега се свет рађа, и зато je именица женскога рода са женским наставком. Јеврејска je реч напротив мушкога рода, значи водурину, и ни један жив Јеврејин онога времена не би се досетио да та реч треба да представља неко митско чудовиште. Напослетку у космогонији на првој страни у Библији нико не може ишчепркати представу о борби с Тиаматом; така се представа добива тек спомоћу других места у Библији, која треба да су верније сачувала народне митолошке представе, позајмљене од Вавилонаца. Али je интересантно да на тим другим местима, где се прнча о Јахвеовој победи над непријатељском воденом силом, има помена и о Рахаву и о Ливјатану, али скоро не о Тиамати. При том ни Рахав ни Ливјатан нису женскога рода, као Тиамата, што je код ње битно, jep je она сила која рађа. Сложили смо се с тим да je библијска космогонија позајлшца из вавилонске митологије. Али ако узмемо у обзир велике разлике, које мало час наведосмо, a које су управо битне, док су додирне тачке слабе и споредне, можемо свој поглед преиначити. Зар нисмо у праву да на основу тих разлика прихватимо другу претпоставку, којом се објашњују некоје доднрне ; же између двеју космогонија. По тој су претпоставци семити нмтлн заједничку космогонију, која се после деобе појединих племена код свакога посепце развијала према историјским и културним прилнкама. Код Вавилонаца je добила напослетку облик, који познајемо из епоса Енума елпш, а у Израи.ъу jy je фиксирао автор Свештвнпчкога Кодекса.

136

„Богослов.ъе“