Bogoslovlje

људима о физичким стварилш, тај неће признатн ни нашегаодговора. Још мање ће га моћи признати ко не допушта уопште божанскога откривења у свету. Са свога гледищта дакле можемо ствар овако замислити. Као што се Творац на различите начине откривао човеку у природи и у историји, тако je до човекове свести довео и некоје истине о постању света. Те су истине наслеђиване као традиција, коју у најздравијем облику имамо у библијској кослюгоннји. Рекосмо да библнјска кослшгонија није научан члзнак. Али ће ннтересантно бнти да упоредилю научне резултате о постању света и библијско казивање с ове нове полазне тачке, на којој се сад налазилю. Велилю да у основи библијскога казивања може лежати божанско открнвење. Међути.м смо раније видели колика je велика разлика у приказу факата о посташу света између науке и библијске космогоније. Ако. je научно схваташе тачно, како се онда библијско казнвање люже оснивати на божанскол! откривењу, када потпуно одудара од научнога ? Одговор на ово питање можелю само тако дати, ако за часак изгубимо из вида раз ли к е између два схватања, па потражимо да ли има додирних тачака. Једну смо нзненадну додирну тачку већ нашли. Не само библијска, него и друге семитске космогоније заједно с науком претпостављају да je наша планета првобитно била под водом. Али можемо наћи још два важна пункта, у којима се подударају библијска и научна космогонија. Те додирне тачке не могу бити у спољашњем рефашу факата, јер, понављамо, свештени автор не пише научну расправу. Али су у идеји. Из природних наука дознајемо да се живот на земљи развио из незнатних почетака до највиших ступшева; из простнх састојака до компликованнх бића, од протозоја и трилобита до горостасннх мамута и данашњега богатства у формама. Библија истина не прича о граптолитима, брахиопјдимз, нити о пхтиосаурима, плнсиосаурима, диносауржма, мастодонима и риноцерима, ни о ступњевима међу Iьпма. Али кад свештени автор прича да je Бог трећега дана наредио земљи да пусти из себе зёлеи, бнље и дрвета, а петога дана уводи у живот животише у води и птице под небом, шестога дана пак ствара сухоземне животише и човека; зар не казује он својим детишим језиком исту мисао, да се свет развио из нижих облика у више, коју налазилю и у науци? Зар није то још један лю-

138

„Богословље“