Bogoslovlje

‘Шалног знања. Суштина наше ' знања je у том пренашању наших умних представа на факта стварности која нас окружује, или у то] сагласности наше миели са стварношћу која нас окружује 1 ). Имајући у виду то, да човек познаје стварност само у фактима свога сазнања и да нелюж-е ни у ком случају да пређе преко прага свога сазнања, још стари софист Протагора дошао je до прзнате тезе по којој „јш.утшу XpqixcVrcov ретроу üvrÿpœiroç égtlv, tcl'v p.èv ôvrcov, céç ëôn, eœv ôè p.rj ovrccv, oùk eotiv“, t. j човек je мера свих ствари: оних које постоје у томе да оне постоје, а оних пак које не постоје - у томе да њих нема 2 ). Ова протагоровска теза заслужује озбиљну пажњу, без обзира на ньихову софистичност и парадоксалност. Она не само руши наивно појимање људског знања, већ уједно са тим и указује засебан пут за стварање сасвим новог појма о знању. Ако je то истина, да човек може знати стварност само у фактима свога сазнања и неможе прећи праг свога сазнања, то je онда сав процес људског сазнања објективне стварности, очевидно, само ароцес веровања човековог у објектнвнп знача ј свог суђења о стварности, а због тога н све поставке (положения) нашег знања су у само Ј ствари салю различии изражаји вере. На основу свих оваквих схватаньа професор Несмјелов сасвим оправдано говори: „фактички знање није израз стварности у поставкама мисли, већ само уверење човеково у сагласност поставака гьегоде мисли са садржином стварности. Следствено, знање je уараво вера, алп само не вера уопште, век вера у вашем степену њене разложносшп, знање и није ништа друго до само вероватна поставка мисли о предмету сазнања“ 3 ). Исто тако едају у гнэсеолэшком смислу на однос вереЈпрема ] знању и други философи који су се специјално занимали тым питањем. Тако на пример, професор (московски) А, Введенски, на питан.б: Шта je религиозна вера за разлику од знања ? одговора ; „Разгледајући дубље природу оних аката познања, који се означу] у речима: вера и знање, ми налазимо да су они једне врсте, једнога рода. Вера je, по познатој дефиниции, уверење. Али зар знање није тако исто уверење? Дабоме. Где нема уверења, тамо може бити, има мишљења, претпоставке, веровања, вероватноћеали, разуме се, вере ту нема. Но и знање, о коме не би било

') А. И. Взеденешй: Логика... Стр. 27, 31 и даље, Стр. 345 и даље.

2 ) В, НесмТ)Ловъ : Наука о челов'Ьк-Ь, Стр. 110,

8 ) Ibidem S. 111.

145

Догматика и Наука