Bogoslovlje
откровења (библијског) a истицање практичке религионо-моралне садржине живота, затим даље: непосредност религиозна свести која je све историјско претворила само у срества за подстицај (надражај), субјективизам који je презрео култ, цере.моније и Цркву и т. д. су несметано продрли у протестантске цркве као каква бујица, која je све старо уништила“ 1 . Некада je Лутер устао против Цркве, негирајући да je она пут којим се мора ићи ка оправдању и спасењу, н поставио je лично искуство као пут ка истом циљу. Данас je либерални протестантизам, како каже поменути протестантски богослов Трелч, „пут Лутеров схватио iMHoro важнијим, него câM циљ Такав метод у модерно} протестантској теологији учинио je, по признању опет једног другог либералног протестантског богослова, да je дошло „не само до једног преображаја протестантизма, него до потпуног раскида са Хришћанством и са религијом у опште“ 3 . Крајњи либерализам и религиозни нихилизам у животу протестанизма прошлога века изазвао je против себе врло јаку опозицију и реакцију. Појавио ce y прошлом веку снажан покрет, да се из ове хришћанско-религиозне декаде нциј е й хаоса изафе. Није било другог излаза, него да се протестантизам врати добу Реформације, „к вери отаца“ као к добу ортодоксије. Тај покрет поделио je и данашњи протестантизам на два крила; десницу и левицу, т. зв. ортодоксии и т. зв. либерални протестантизам. Али, и овај ортодоксии протестантизам нема чврстог постоља, те се стално колеба: „Ови конзервативни правци протестантизма су делом несвесно, делом потпуно својевољно под утицајем ново-протестантског развића“ 4 . У опште узевши, протестантизам XIX. и XX. века се толико удаљио од протестантизма из доба Реформације, да га je, придржавајући се Лутеровог принципа, било немогуће вратити у првобитнн стадијум. Схватити Хришћанство и хришћанске истине онако, како су оне схватане у доба Реформације, и поред најбоље воље, било je више немогуће, јер су преко реформаторског принципа личног искуства (а то значи: слободе мишљења) о садржини Библије прешли читави векови, хоји су дубоко
’) Ernst Troeltsch : .Die Bedeutung des Protestantismus für die Entstehung der modernen Welf. (München und Berlin 1924.), стр. 28.
2 ) Ib., стр. 97.
5 ) H, Hoffmann: ,D. neuere Prot. u. ci. Ref“.. стр. 20.
*) Ib., стр. 17.
156
„Богословље“