Bogoslovlje

сведена на нулу. Протестантизам je данас један врло растегљив појам, и његова еластичност je дозвољавала приступ свакој новој и модерној идеји. „Путем све већих и већих компромиса и полукомпромиса“, по признању једног либералног протестантское богослова, „поступно су продрле новйне од конзервативних супранат} ралистичких Волфијанаца преко умерених и радикалних неолога ка одлучним рационалистима, и овај процес . . . траје до данашњега дана“ 1 . Многи противници протестантизма у опште тврде, да за велико отпадкиштво од Хришћанства и за подизање на власт субјективистичких и релативистичких погледа на свет и живот сноси пуну одговорност протестантизам 2 . Ми се с овим не слажемо. Творци антихришћанских и антирелигиозних идеја су политичари, научници и филозофи. Али, протестантизам je од својих оснивача добио такав организам, да je у себи могао лако сваку идеју, чак и идеју која се коси с принципима религије у опште, при.иити и усвојити, давши јој само спољну хришћанскорелигиозну одећу. Одбацивши Традицију (Св. Предање) и ауторитет Цркве, и признавши лично нскусшво као мерило за правилно тумачење текста св. Писма, Лутер je тиме и ауторитету Библије потпопао темељ. Он je до душе чврсто веровао у „testimonium Spiritus Sancti“ (сведочанство Св. Духа), т. j. он je веровао, да Дух Свети свакога верујућег хришћанина чува од заблуда: „Ти мораш сам одлучптп“, каже Лутер, „тиче се твог врата, тиче се твог живота. Зато Бог мора да ти. у срцу каже: То je реч Божја“ 3 . Тиме je Лутер положио основ религиозном индивидуализму и каснијем субјективизму, који су у XVII. XVII. и XVIII. веку раздробили протестантизам у многобројне секте; а у XIX. и XX. веку васпоставили т. зв. Ново Хришћанство, Хришћанство без Христа. „Од тога времена“, по речима Ернста Трелча, ултра-либералног протестантское богослова, „слобода од Цркве, фи юлошко-критичка теологија, занемаривање објективног

') D. D-r Heinrich Hoffmann: .Der neure Protestantismus und die Reformation*. (Giessen i 9 9), стр. 19.

2 ) H p. Max Scheler (вили: .Vom Ewigen im Menschen * I Band, стр. 588 Leipzig 1921.), Karl Adam (види: Literarischer Handweiser № 12. 1922. стр. 555.) и лр

s ) Predigten über Matthäus, 7, 15-23; Kirehenpostille 1522., Erlanger Ausgabe 13, 2 230 (Цитат узет од: H. Hoffmann-a: ,D. nenere Prot. u. d. Ref“, стр. 26 ).

155

Знача] личности Исуса Христа