Bogoslovlje

некада св. ап. Петар изговорио у Синедриону књижницима, фарисејима и садукејима, можемо и ми, у име исте религије, коју онда св. ап. Петар заступаше, упутити модерним, новим хришћанима; „Он (Христос) је камен, којн вн зндари одбацпсте, а он постаде глава од угла: и нема нн у једном другом спасења. Јер нема другога имена иод небом даног људнма, којпм бп се мп могли спасти“ 1 ).

Д-р РАДИВОЈ A. ЈОСИЋ.

!) Дела Ап. IV., 11—12.

ХАМУРАБИЈЕВ КОДЕКС И МОЈСИЈЕ

(Свршетак)

и. Сличности и разлике између Хамурабијева кодекса и Мојсијева законодавства. Не може се порећи, да између нзвесних одредаба у Хамурабијевом кодексу и Мојсијевом законодавству, које je изложено у 11, 111, IV и V књизн Петокњижја, а нарочито, како сдю већ напред напоменули, у II Мој. 21. —23. гл., т. зв. „књизи завета“, постоје извесне сличности. Те, како ћелш доцније видети више формалне, сличности дале су повода деструкгивним критичарима, а нарочито Friedrich-y Delitzsch-y, да нападну на Мојсија и његово законодавство. По том деструктивном и неоснованом мишљењу Мојсије, по времену доцнији писац од вавилонское краља Хам}рабија, није оргиналан писан, нити je своје законодавство примпо од Бога на брду Синају, него je у извесној мери плагирао и правки кодекс краља Хамурабија. Ми ћемо у првом одељку нашег даљњег излагања навести паралелно и по 'хронолошком реду сва важнија места код Хаму рабија и Мојсија, која се међусобно, према нашој горњој напомени, слажу више формално a мање стварно. У другом одељку ми ћемо изнети и разлике, које у основи побијају ову неосновану тврдњу деструктивне критике, што ce тиче порекла и оргиналности Мојсијева законодавства. 1. Сличности:

176

„Богословље“