Bogoslovlje

С. Н. — Codex Hammurabi 1 ). § 3.- 4. „Ако неко у једном процесу тако сведочи, да терети, и то не докаже, а процес се у овом случају тиче живота, нека се дотични убије. Ако ли се пак сведочанство тиче храпе или новца, њега дотични сноси терет-овог провеса“.

Мојсије 2 ). II Мој. 23,1„Не износи лажних гласова, не пристај с безбожником да сведочиш криво“.

Хамураби и Мојсије овим одредбама забрањују камерно и криво сведочанство. Свакако, да се и један и други у овом случају руководио начелом природног моралног закона, по коме je сваки човек у свакој прилици дужан да говори истину и да своме ближњем указује дужну љубав. Ово опште начело природног моралног закона Хамураби je, с обзиром на ондашгье прилике и потребе, специјализирао тиме, што одређује и врсту казне за криво сведочанство. О казнама против кривог сведочанства говори и Мојсије речима: „И нека добро испитају судије; ако сведок онај буде лажан сведок и лажно сведочи на брата свога, Учините му онако како je он мислио учинити брату своме; и извади зло из себе, да се остали чувши то боје, и у напредак више не чине тако зло усред тебе. Нека не жали око твоје; живот за живо г, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу“ (V Мој. 19, 18.-21.). Судећи по овим казнама против кривог сведочанства Хамураби и Мојсије су енергично устали против овог порока, примењујући у овом случају за теже преступе и право одмазде (ius talionis).

§ 14. „Ко украде некой малодобног сина, нека се дотични убије“. Il Moj. 21, 16 „Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби“. *

Ове се одредбе тичу крађе и трговања с људима. Ове одредбе против крађе и тргованьа са льудима имале су своју

Ч Одредбе Хамурабијева кодекса цитираћемо у с. пскоч преводу по: Die Gesetze Hammurabis in Umschrift und Übersetzung, Hugo Winckler, Leipzig, 1904

2 ) Одрегбе Мојсијева закон давства по преводу Ст Завета од Ђуре Даничића.

177

Хамурабијев кодекс