Bogoslovlje

нека после тога трага за изгубљеним добром, и нека узме ид лопова. Ако ли пак неко, чије се добро није изгубило, каже: Moje се добро изгубило, и лажно тврди, да je претрпио штету, нека се дотични оптужи пред богом за тобожњу штету, и нека двоструко надокнади за своју тобожњу штету“.

пред судије да дође распра обојице, па кога о суде судије, онај да врати ближњем свол; двојиноли Ако ко flâ ближњем свом да чува магарпа или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроме, или га ко отера а нико не види, заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао рукол! својол! на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, a онај да не плати. Ако ли му буде украдено, нека плати господару његову“.

Слично § 57. у Хамурабијевом кодексу и II Мој. 22, 5. и овде се говори о реституции, само не због потрице, него због изгубљених или украдених ствари, које су пре тога дате некой на чување. Између Хамураби ja и Мојсија постоје сличности и с обзиром на ове одредбе, но не може се порећи, да у овим одредбама има извесне и разлике. Тако н.пр. Хамураби je у овом случају много строжији или боље да се изразимо безобзирнији, јер, прецењујући и иначе материјална добра, а нарочито приватно власништво, не прави тако очигледне разлике између намерно и ненамерно изгубљеног добра. Напротив Мојсије je у питању реституције украдеиих или изгубљених ствари блажији, пошто претходно јасно истине разлику између украденог или изгубљеног из непажње и нехотице, Осим тога упада у очи, да Хамураби у овом случају, говорећи о реституции изгубљених или украдених сгвари, спомиње сребро, злато или тако нетто, вероватно зато, што су се Вавилонци бавили више трговином; док Мојсије, пошто су се Јевреји бавили више сточарством и зеlМЉорадњом, спомиње уз новце и посуђе више домаћу стоку.

§ 129. „Ако нечија жена буде недозвољено са не кил; другим, нека се обоје вежу и баце у воду.

UI Moj. 20, 10. „А човек који учини прељубу са туђом женом, што je учинио прељубу са женом блнжњег свог, да се погуби п прељубочинац и прељубочиница“.

180

„Богословље“