Bogoslovlje
§ 155. .Ако неко испроси за свога сина једну девојку, коју je његов син познао, и ако je онда он обљуби и ухвати се (мисли ce in flagranti), нека се дотични веже и баци у воду“.
§ 157. „Ако неко после свога оца спава у крйлу своје матере, нека се обоје спале“.
111 Moj. 20, 17. „Ко би спавао саженом сина свога, обоје да ce погубе; учинише срамоту; крв њихова на њих“.
111 Moj. 20, 11. „Ко би спавао са женом свога оца, открно je голотињу свога оца; обоје да се погубе; крв њихова на њих“.
У ова три наређења реч je о родооскврњењу, за које случајеве Хамураби и Мојсије подједнако наређују, као и за прељубу, смртну казну. Разлика пак између Хамурабија и Мојсија што ce тиче ових наређења, огледа се у томе, што Мојсије детаљније говори о родооскврњељу, и што за оваке преступе налаже строжију казну. Тако н. пр. Мојсије говори о више врсти родооскврњења, и то; између родитеља и деце (111 Мој. 18, 7.); између очуха и маћехе с једне и пасторчади с друге стране (111 Мој. 18, 8. и 17.; V Мој. 22, 30; 27, 20.); измену деце и мајке с једне и унучади с друге стране (111 Мој. 18, 10. и 17.); између браће или сестара са полусестралш или полубраћом (111 Мој. 18, 9. и IL; V Moj. 17, 22.); из.међу таста и пуннце са снахом или зетом (111 Мој. 18, 15.; V Мој. 27, 27.); између деце и рођака родитеља (111 Мој. 18, 12, —14.). Све ове случајеве Мојсије најстрожије осуђује и наређује без изузетка и милости смртну казну (111 Moj. 18, 14. —30.; 19,20.; 20, 11. —17.).
§ 195. „Ако син удари свога оца, нека му се руке отсеку.“
II Moj. 21, 15. „Ко ударн оца свог и матер своју, да се погуби.“
У ова два наређења се говори о злостављању родитеља од стране деце и о казни за таке тешке преступе. Сличности су између ова два наређења очигледне с једне стране, но с друге стране постоји међу њима и велике разлнке. Разлике су следеће: Пре свега Мојсије наређује у овом случају строжију казну од Хамурабија. Осим тога Мојспје узима подједнако у заштиту и матер, којој припада, као и оцу, једнако поштовање. Шта више Мојсије, у вези са горњим наређењем о забрани
182
„Б ого слов ље