Bogoslovlje

Ако неко изнајми вола и овом избије око, нека плати власнику половиду цене. Акочтеко изнајми вола и поломи му рог, одсече реп или му повреди уста, да плати V* цене. Ако неко изнајми вола и бог (случај) га удари и угине, нека се онај, који je изнајмио, богу закуне и да се ослободи“.

Овр- се одредбе тичу такође имовинског права. Реч je о позајмици стоке на послугу и о реституции евентуалне штете. Обојица, Хамураби и Мојсије, налажу накнаду само у случају, ако je штета учињена са знатьем или из немарности онога, који je вола или друго које марвинче узео на послугу. И овде je Хамураби, пошго je реч о имовинском праву, опширнији од Мојсија.

§ 250.-252. „Ако један во убоде некогна улици и та] умре, нека се не покреће нравно питање. Ако je господару бико познато, да во хоће да убоде, а он ипак није подрезао његове рогове, и тиме није спремио да во не боде, па .ако во убоде и убије елободно рођеног, да плати */ 2 мине сребра. Ако убоде нечијег роба, да плати Щ мине“.

II Moj. 21, 28.-29. и 31.—32. „Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив Али ако je во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао,те убије човека или жену, во да се заспе камењем и господар гьегов да се погуби. Ако }боде сина или кћер, де му буде по истом закону. Ако ли роба у • боде во или робињу, да да господару ньихову тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем“.

Премда Хамураби и Мојсије на овом месту расправљају о исгом предмету и скоро дэсловно исто, ипак међу гьима, и што се тиче ових одредаба, постоје и разлике. Пре свега Хамураби je у овом случају блажији, јер предвиђа за оваке преступе само новчане казне, док je Мојсије строжији. То долази свакако

187

Хамурабијев кодекс