Bogoslovlje

y постепеном усвајању догмата људским разумом индивидуалним и колективним, личним и црквено-саборним. Да бн најпотпуније и најјасније одредили нашу принципијелну тезу, треба још да расмотримо неколико посебних конкретних момената у питању односа између догматизма и еволуционизма. Пре свега, постоји идеја о могућности па чак и неопходности новог откровења, као нзвора новях догмата. Неки мисле и тврде да je Господ Исус Христос у време свог земаљског живота људима саопштио непотшуно откровење. Он je открна људима само оно, што je за њнх било неопходно и штр су они могли схватити Према томе могуће je очекивати ново христово откровение, које ће људима донети нове догмате. У том јављању новог Христовог откровења у новим догматима и састоји се истински еволуционизам хришћанства. Таква мишљења су, као што знамо, изражавана у старики. Она се изражавају и у ново доба, чак и данас. Један од савремених представника сличнога схватања еволуцноннзма у области хришћанских догмата даје овакве аргументе: „Нас“, вели он. „узнемирава реч Господња, упућена ученицнма: „Сада не можете све примите, а када дође Дух, кота ћу вам Ja послати од Оца, Он he вас упутити у сваку истину“.,. „Ja сам увек с вама“, рекао je Христос ученицима, то јест, Христос je увек с нама. То je могуће схватити разумом, a могуће je схватити и на животни, религиозни начин. Ако je Христос увек с нама, можемо ли ми преодредити да нам он неће казати неку тајну о Оцу?... Царство Божје се изграђује не само споља, већ и у срцнма нашим. У сваком откуцају срца постоје откровења. Откровења се чине сваког секунда, сваког часа, jep je гьихов извор неисцрпан. Како се може говорите: дюже ли бита нових откровења или не, када ми верујенмо у живога Христа, у извор откровенна? На питагье: „Може ли бити нових откровенна“? треба одговорити: „Разуме се да може“. Ако je сваки тренутак молитве откровегье, зашто. онда не допуштате да ће бити откровења, од којих ће зависите судбина света, нова слика Цркве, нов облик моралности? Ми кажемо, да ако сада нема потпуних, ооштецрквених, стварних откровенна, ми се ипак надамо у речи Христове: „Где су два или три сабрани у име моје, ту сам и Ja међу њима“. Ако се ми окупимо у име Христово, ако Хри-

310

„Богословље“