Bogoslovlje

стос буде међу нама, онда ми имамо право да се надамо откровењу, без обзира на све потсмехе позитивних богослова 1 ). Та идеја није умрла ни у наше дане, измену осталога, међу руским нео-хришћанима који су сада у емиграцији. Овако или онако формулисана, она се провлачи кроз разна периодична издања и зборнике, које они штампају. Њен најбољн израз даје г. Н. Лоски у своме чланку: „О јединству Цркве". По његовнм речима у „савременој религиозно-мистичкој литератури у Русији назире се откривање неке нове истине о Божанствености женскога начела (Вл. Соловјов, Флоренскн, Булгаков, А. Н. Шмит). Но та идеја још лута по магли. О њеномучвршћењу у јасни догмат не може се још ни нагађати“. 3 ) Као што видимо, за почетну и главку основицу изложених размишљања еволуциониста нео-хришћанскога типа служи мисао о незавршености Божанског Откровегьа као извора догмата. Но та мисао je савршено неправилна. Њу треба признати за погрешну, пре свега, на бази чисто априорних расматраньа. Откровенье као дејство апсолутног Божанског ума не може се схватити као непотпуно, несавршено. Истина, Божје откровење се постелено давало људима у природи и посредством анђела или људи. Оно се у свом постепеном откривању подударало са духовним стањем човечанства. Али оно се завршило нарочитим јављањем на земљи Сина Божјег, који je саопштио људима потпуно откровење. Та последња мисао je савршено јасно и одређено изражена у следећим речима Св. Ап. Павла: „Бог који je негда много пута и на разне начине говорио оцевима преко пророка, говори и нама у последак ових дана преко Сина, кога постави за наследника свему“. 3 ) У целом даљем садржају своје посланице апостол доказује апсолутност и Божанско савршенство Сина Божјега баш зато да би утврдио своју основну .мисао : да хришћ ани после откровења Апсолутнога Сина Божјег не треба да очекују нових, допунских откровења, већ

*) Речи Д. С. Мерешковског, види у књнзи „Записки Петербургскими религиозно-философскихъ собрашй* (1902—1903. г.), СПБ. 1906 год. стр. 435 до 436. Пре тога су „Записки" штампани у цитираном журналу „Новий Путь“.

а ) Видиукњизи „Проблемь! русскаго релииознаго сознатия“. Сборникъ статей. Изданlе УМСА Presse Ltd. Американское издательство. Берлинъ 1924 стр. 331.

3 ) Јевр. I, I—2.

31Т

Догматика и Наука