Bogoslovlje

ттшм радом« врло je тачно у многом погледу. Он je истакар премису да je Римска Црква »или од Бога, или иначе штетна Црква«. »Ано je од Бога. . . како ћемо се оправдати што смо оставили ту Цркву ?« Ако je штетна, »онда ми у овој краљевини нисмо имали никакве користи од Христа«, пошто je све прпмљено из Рима : »ми смо обманута, јер учење одговара прпроди Цркве из које je дошло«. Епископ честарски, Скот, објашњавао je неопходност одржања поретка и послушности нпжих црквенпх власти према вишима, слпчно неопходности која у томе погледу постојп у држави. Сматрајући Папу за врховну црквену власт, он je порицао једнакост апостола по власти у Цркви, слично тврђењима савременпх римокатоличких писаца. Но Сокт je у апсурдности ишао и даље, рекавши чак и то »да се само Петрово наслеђе продужује у Цркви, а да се наслеђе о стали х Апостола не продужује«, затим да се места која се односе на Петра (у Св. Писму) односе и на његове наследнике«. Указивао je на судбину Православие Цркве која je »осам стотина година била под Римом ; четрнаест пута се враћала Риму, а сада je отступила од Рима и пала у крајњу беду«. Најзад je претио Енглеској невољама већим од оних које су сиашле Немачку, Пољску и Данску, као и поцепаношћу која je снашла континенталну реформацију као ђавоље дело. 1 Вестмистерски абат Фекенхам, последњи абат у енглеском парламенту, такође je одржао једаи говор против закона о једнообразности. Он je нове англиканске Књиге Општих Молитава, створене и утврђене на ауторитету парламента, вьихову променљивост и несталност, упоређивао са старом вером која je постојала четрнаест векова. Своју орацију je завршио ca тужним описом нереда, безакоља и парница, проузрокованих верским променама, na je питао : »која од ових вера васпитава смиреније и покорније поданике ?« Он je нарочито напао власт парламента у црквеним стварима, 2 позивајући се

1 ».Лутер призиаје да му je ђаво био учитель у ранним догматским питањима«. Strype, арр. 7.

2 »Како може наша вера зависшей од једне одлуке парламента . Парламенат се већином састоји од лајчка и световинх људи .... N иашој вери и нашим обредима треба да буде стадности : a гледајто иесталносг и песигурност одлука парламента. Оно што .се у парламенту облучи једш· године, укида се идуће године. Једаи крал, укнда одлуке донесено на в реме

15

Калвпнпзам у Антликанској Реформацији