Bogoslovlje

на псторију и тврдећи да само свештенство може бити компетентан судија у црквешш стварпма, јер оно боље познаје Св. Ппсмо. Но он je рђаво разумео стварну улогу коју je парламенат имао у верским споровпма у Енглеској. Свештенство се скупило у конвокадији 27. јануара 1559 г. и одмах се одупрло свима променаыа у Цркви, чпм je приметило да се оне спремају у окупљеном парламенту. Велики неыир je обузео духове 1 због програма реформе, нарочито у довьем дому, чијп je пролокутор (око 25 фебруара) донео у Горњи дом пет кратких чланова, које je доњи дом претходно једногласно усвојио у једном бескомпромисном тону, са циъем, да олашка својој савести и нађе пут за спречававье реформе, 2 тражећп од епископа да предузму вођство свештенства у означеном правду. 3 Прва три члана су се тицали ыпсе и бплп су они истп којп су, у Оксфорду 1554 г., проузроковалп смрт реформатора-еппскопа : Кранмера, Латимера и Рндлеја. Четвртп je признавао и потврђпвао папску супрематпју, док je нети заступао гледпште да власт у пптэвьпма вере, тајнп п црквене дисциплине прппада само свештенству, а не· световњацима. Горњп дом конвокацпје je сутрадан усвојпо ове чланове и поднео их на одобрење Горњем Дому парламента. Горе наведена три говора против закона о супрематији били су у ствари само продужевье овога отпора у кантербериској конвокацији. (Наставиће ce)

другое кра.ъа«. Цареви за време Аријевпх спорова »нису нпкад сазивали cnoje племство и обичне грађане да решавају такве спорове, нити су питали за њихова мишљења, нити су се руководили бројем гласова у таквим скуповпма, као што се чини сада у нашој државн«. Цео говор даје Strype, арр. 9.

1 »Quoniam fama publica referente ad nostrani nuper notitiam pervenit multa religionis Chrislianae dogmata publico et unanimi consensu hactenns recepta et probata, ac ab Apostolis ad nos usque concorditer per manus deducta, praesertim articulos intra scriptos in dubium vocari«. Wilkins, Concilia, IV, p. 179; T. Füller. The Church Hist, о Г Вrit a i η, BK IX, p. 444 (ed. 1837).

2 »Ut ratio ineatur quomodo religio posset conservari« —Wilkins, ib.

3 »Petierunt ut ipsi episcopi sint dnces sibi hac in re«. ibid.

Богословље