Bogoslovlje

иметак као помоћ, а часто продају и све драгоцености дрквене и сасуде. Од IV века ничу нарочите црквене институцнје за олакшање и помоћ сиромасима и болесницима. Како ce je то озбиљно гледало на овај рад довољно нам показује на пример само једна болнпца, коју je Св. Василпје Велики подигао у Ћесарији Кападокијској 372 год., a која ce je могла да упореди са читавим градом. С правом ce je овај рад сматрао у старој хришћанској цркви као најлепше откривење хришћанског духа. И, што je главно, није била то само местимпчна пракса већ једно правило кога су се придржавале све црквене општине, a које je место понављано у патролошкој лптератури. 1 Не напушта се ова оваква пракса ни у средњем веку. На западу се црквено доброчпнство вшне организује : постају епецијалии редови за ту службу црквену (Јоанити, Алекспани и др.), а нарочито од 16. века на даље (Милосрдна Браћа, Мплосрдне Сестре Vincent de Paiil-a и многп друга) 2 На истоку пак оно оста je у рукама манастира и епископа, а тек делпмично у рукама парохија или црквених братстава, али исто тако не напушта се. Тако дакле црквена пастирска пракса није у прошлости пренебреговала своју добротворну улогу која joj je била стављена у дужност (Гал. 2,10 ; 11. Кор. 8.9), мада, мсжда. и не са подједнаком ревношћу у разно доба своје историје. И сада се не може да говори о доброчинству у прошлости а да се изостави њено учешће у томе.

И.

Не гледа Црква другојаче ни данас на своју добротворну улогу, и поред тога што се данас можда више чују жеље да се вештеиик посвети пре свега духовном раду, а да остале послове остави другпма, опецијално припремљенпм за то. Ala да, истина свештеипк не може да сматра пзвесне политичке или

1 Апост. устан. књ. 11. гл. 35, 25 и 36 ; св. Вас. Велики, Мор. Прав. 70. гл. 21 ; Св. Ампросије Милански, De off, 2. гл. 15 и 16; Св. Јоиан Златоуст, De eleem. (Monffaucon, 111, 265 и сл.), De viduis (Montf. 111, 335).

2 Види: G. Ratzinger, Geschichte der kirchlichen Armenpflege, Freilb· 1894 ; Dupanloup, Die christliche Nächstenliebe und ihre Werke, Brixen, 1869 ; C. Krieg, пом. дело, стр. 493 —-505.

Богословље