Bogoslovlje

економске теорије као ј едини лек за све болести, чак ни као главнн лек 1 , и мада он није у стању да сада буде као неки ’економски експерт (без опасности по свој духовни рад), ппак не може он ни данас да буде потпуно неосетљпв према људскпм невољама. 2 Јер схватање о дужностима пастпрским π о његовом односу према пастви није ни мало измењено. О тим двема битним благодатним особпнама пасторалнпм, самоодрицању и љубави према људима, овако данас пише Впр. Митрополит Антонине (Храповицки) : »Дар свештенства раскрива се у срцу пастиревом као сараспињање своме стаду. У тајни свештенства се даје пастиру благодатна љубав сажаљења према пастви, и та гьубав ствара способност код њега да преживљује у себи жалост борбе и радост о моралном усавршавању оних који су му поверени, способност да саосећа тьима као Ап. Павле или Јован. Такво својство пастирског духа изражава саму суштину пастирског служења .... Пастир носи у души својој све то чим морално живи његова паства, страда са њом, слива њене духовые потребе са својима, тужи и радује се с њом као отац са својом децом. Код њега као да исчезава његово лично »ja«, већ га у свему и увек замењује »ми«. 3 Но на то учешће свештениково у беди људској очекује данас и сам народ : не само због тога што je на то навикнут ранијом прайсом црквеном, већ и због тога што сматра да je свештеник ипак ближи људима, да он може да зна боље но ма ко други прилике у свакој кући и да он, такође често, долазп у ред малобројних људи који су у стању, и по свои образовању и по свои угледу, да укажу и пронађу потребну помоћ 4 .

1 Види критику на такво гледиште социолога Штајна у »Руководству для сельенихъ пастырей«, 1903, № 22, стр. 115 и сл.

2 Види о овоме чланке у часописима: Христ. Чтеше, 1906, I. 73о, 878; Богосл. В-Ьстникъ 1905, 111, 12, 776; Богосл. В%стникъ 1902, 111, 305; Правосл. Соб. I, 34, 145 ; Христ. Чт. 1906, I, 45 и др.

3 Митр. Антошй, Полное собраше сочинений, Томъ 11. СПБ. 1911, стр. 232—233.

4 Народ често прилаже вече дарове цркви у очекивању да црква неће оставити сиротшьу. Ради тога се сиротиња скупља баш око цркве. Најзад, овим се објашњава и то да народ више поклања поверење добротворним устаиовама верског карактера (узмимо само као пример У. М. С. А. Хришћ. друштво младића, које je за време рата доонјало прилоге на милионе).

37

Добротворна улога дрквр