Bogoslovlje

lib. IV. cap. VIII јасно ппше: »Овога (Мелетија) су најсветнјп Оци, сабрани у Никеји, скинули са кормила цркве: а наше рукоположено лишили протузаконито дарованих (των παρανόμως'δοϋέντων έγύμνιυσαν) 1 τ. ј. и дарова благодати свећенства. И сам Hergenröther противурјечи себя, кад признаке, да се у древној цркви нпје правила разлика пзмеђу ништавног и недозво л> ен о г рукоположења (zwischen nichtiger und unerlaubter Ordination) 2 , a виђели смо, да je израз character употребио први тек блаж. Аугустин, и ако не у доцнијем римском смислу. Према томе- Hergenröther има потпуно право, кад даље тврди: »Dass die Kirche den Character des. Ordo wieder entziehen könne, widerspricht ihrem (т! j. римске дркве) späteren Definitionen« 3 , т. j. одредбама Трпдентпнског сабора, које он тежи на сваки начин да доведе у склад са одредбама древне цркве и неправплно импутира васељенској цркви доцније римске новотарије. У IV правилу II васељенског сабора стоји : »0 Максим-в Киникъ, и о произведенномъ ймъ безчинш въ Константинопол!ь: ниже Максшгв былъ, или есть еппскопъ, нпжё поставленные иыъ на какую бы то ни било степень клира: и содтьланное для него, и содњланное имъ, все ничтожно« (καί των περί αυτόν, καί τών παρ’αύτοΰ γενομένων, άκυρω&έντων, statutum est, ut neque Maximus fuisse aut esse etiam putetur episcopus; neque hi qui ab eo sunt ordinati, qualemcumque gradum clericatus, obtineant: omnibus scilicet quae circa eum, vel ab eo gesta sunt, in iггi tu m revocatis). 4 II овај канон другог васељенског сабора говори против римског учета о неизгладлыгвости благодати свећенства. Разумпје се, да Hergenröther (као и Hefele) настоји, да ослабп значење и овог васељенског правила, тврдећи »aber sicher handelt es sich hier nicht um den Charakter, sondern um das exercitium, die juris di cl io, den honor et gradus! 5 У осталом после Тридентинскпх канона римским богословима

1 Migne, s. g. t. 83. col. 425.

2 Heгgenг ö t h e г, 1. с. 11. Bd, S. 324.

3 ibi d. p. 331.

1 En, Hикод n m ъ, 1. с. I. стр. 255, 256; H arduini, le. t. I. col. 810; Hefele, 1. с. 11. Aufl. 11. Bd. S. 19, 20.,

1 Hergenröther, 1. c. p. 338,

256

Богословље