Bogoslovlje

клирик под пријетњом екскомуникације не смије оставити своје цркве. Ако ли пак за вријеме боравка.на другом мјесту, а без прпволе свог епископа, буде тамошньим епископом рукоположен, то таково је рукоположење неваљано (ungültig 1 ). На IV Толедском сабору (Toletanum IV) околб-бЗЗ. г., 28-11 м правилом налаже се, да, ако буде етщкопТши презвитер или дјакон неправедно лишен (injuste dejectus) свог степена, а другим сабором признат невиним, не може бити признат о ним, чим je био, ако опет не прими изгубљени степей понова (nisi gradus amissos recipiat), као што je био добио при првом рукоположењу (quae cum ordinarentur perceperant 2 ). To правило очевидно доказује, да je Толедски сабор признавао тајну свећенства, т. ј. благодат свећенства изгладљивом, кад je тражио поновно рукоположење клирика, мада je он био и неправедно лишен благодати свећенства. Када je на Лате райском сабору г. 769. папа Константин II био свргнут, на трећој сједници буде рпјешено, да се св е тајие, које je извршио лажни папа, морају поновити (omnia iterentur), осим тајне крштења praeter tantummodo baptismum 3 .« Дакле, по тој наребди сабора, сва рукоположења епископа, пресвитера и дјакона морају се понова извршити ! Гђе je ту учете о »неизгладљивости« тајне свећенства ? Судећи по тој наредби морала ce je поновити и тајна мироисйчазата 4 ! Тридесетом правилом X римског васељенског сабора (Латеранског 11. г. 1139) сва рукоположења, која je извршио антипапа Analectus II (Petrus Leonis), проглашена су ништавима и папа Инокентије II објавио je : »Ordinationes factas a Petro Leonis et aliis schismaticis et haereticis evacuamus, et irritas esse consemus 5 .« Други канон XI

1 H e fel e, 1. с. 11. Aufl. 11. Bd. S. 300. Оригииалии текст налази ce y II тому збирке Harduini-а, кога немамо у збирци, којом се користпмо из библиотеке Богословије Св. Саве.

2 Mi g n e, s. 1. t. 84. col. 374, 375. Правило носи назив: »De ordine quo depositi iterum ordinantur!

3 Hагdu i n i, 1. c. t, 111. coi. 2016.

4 Незнам, на ком основу Hefei е нише; »Endlich sollen alle Sacramente, welche der Afterpapst gespendet hatte, wiederholt werden, außer der Taufe und Firmung (Chrisma)«? Bd. 111. S. 407.

5 Hагdu i n i, 1. c. t. VI. pars 11. coi, 1214; Hefe 1 e, 1. c. Bd. V. S. 889, 392.

259

Учење рпмске цркве о шеизгпадљивом карактеру«