Bogoslovlje
па ипак крштени услијед грпјеха може изгубитп благодат Крштења, како со онда онај, који je рукоположен не ыоже услијед грпјеха лишити благодати свећенства, кад су те двпје тајне потпуно једнаке ? ! Истп je Трпдентпнскп -сабор y VI сједници »Da justificatione« донпо XXIII krhoiL, који анатемише онога, »који говори, да човјек, којп je једном оправдан, не можэ више гријешпти, нити пзгубитп благодат 1 .« Још je непојмљивије, да римска црква прпзнаје благодат тајне мпропомазања неизгладљпвом, док саму тајну миропомазања, како учи »Римски Катехизис« не прпзнаје »тако неопходном, да се без же нетко неби могао спасти 2 .« У колпко, римско учење о тајнама »ex opere operato« не уноси како погрешно мисле протестантски и некоји православии богослови 3 у учење о хришћанским тајнама нити »механизма«, нити »маги je«, у толико учење о »неизглављивости« карактера тајни: крштења, миропомазања и свећенства, даје доказа, да je рпмска цркза склона да схвати те три тајне запета материјалистички и магијски, заборављајући рпјечи Господа: »Духъ, и д-б же X о ще т ъ,' дыше тъ« (Job. 3,8). Изгледа, да римским богос ловима Hiijecy били јаснп појмови о непонављању тајни и да су их они бркали са појмом о неизгладљивости, или су се иск.ъучиво руководили пра,ктпчним интересима цркве без обзира на теоретпчке контрадпкцпје. Ми сматраыо за потребно нагласити јоште и то, да je у були папе Пи j а IV »Injunctum ηо b i s«, коју римска црква сматра као формулу »juramenti professionis fidei« о споменутим трпјем тајнама речено само: »sine sacrilegio reiterari non posse«, алп се не говори, да имају »н еи згладљиви кара кте р 4 .« На крају ћемо још додати, да
1 »Si quis hominem semel justificatum dixerit amplius peccare non posse, neque gratiam amittere. . . anathema sit.« i b. p. 54, 55. Исто тако говори u XXVII канон: »Si quis dixerit, nullum esse mortale peccatum, nisi infidelitatis, aut nullo alio, quantumvis gravi et enormi, praeterquam infidelitatis, peccato, semel acceptam gratiam amitti, anathema sit.« —■ ib. p. 55.
2 »Atque illud in primis docendum est, hoc Sacramentum ejusmodi necessitatem non habere, ut sine eo salvus quis esse non possit«. Catechism. Roman. 1. с. p. 204.
3 Cp. »Б о г о с л о à љ e« г. И. св. 2. стр. 103 —115.
4 Chiffletii,!. с. p. XXXVII. За ту формулу каже проф. Wiпег: »Diese Formel drückt sich über einige Punkte noch bestimmter aus.
266
Богословље