Bogoslovlje

није сачувао. Нама су познате само 53 посланице: 3 су из времена док je Ненадовић био још епископ горњо-карловачки, а 50 из времена његовог управљања карловачком митрополијом. Од овога броја имамо у оригиналу свега 31 посланицу. Ове су писане свака засебно, на folio формату; све сем једне имају потпис митрополитов a већина има и печат и чувају се у патријарашкој библиотеци у Карловдима. 1 Остале су посланице узете из циркуларних протокола манастира Раванице Врдника 2 и Хопова, 3 сем три, те најраније, које су узете из Сиона. 4 Све су тачно датиране, те се види да су најчешће слате по три посланице, највише по четири a најмање по једна годишње. По обиму су ове посланице разнолике. Имамо врло кратких, по I—2 стране folio формата; то су обично поздравне посланице о Божићу и Ускрсу. Али понеке су и врло дугачке, нарочито оне које у себи садрже позајмљивања из руских богословских дела. Такве су често по целих 8 и 10 страна, 5 и то су већином посланице које су слате уз пост, или пак оне које су намењене поглавито свештеницима. Сам облик посланица je сличан опште примљеном облику, наслеђеном од апостолских посланица. У почетку долази име и титула самог писца: „Пауелъ, Божlею милостпо православный архlепископъ карловачкш и всего» въ ихъ цесаро-

1 Што сам се могао користити овим посланицама имам да захвалим г. Проти Д. Руварцу, библнотекару патријарашке библиотеке, који ми je у свему изашао на сусрет и много помогао својим обавештењима.

2 Овом приликом захваљујем г. настојатељу манастира, о. Архимандриту Макарију за дозволу да сам се могао послужити овим циркуларним протоколом.

3 Ови циркуларни протоколи садрже уопште све митрополнтове циркуларе у целини преписане. Како скоро сви циркулари имају исту форму коју имају и нраве посланице, т.ј. садрже у наслову потпуну титулу митрополитову, имају исту адресу коме ce ynyhyjy и исти завршетак као и посланице, то пру издвајању правих посланица из броја циркулара могуће je руководити се једино садржином. Ми смо у овом случају тако и поступили, издвојивши из протокола као посланице све оне циркуларе који се одликују чисто моралном и религиозном садржином. Тако je узет само мали број. Изостављени су сви циркулари који се односе на манастирске материјалне стране, или третирају поједина питања манастирског живота, па макар то била и питања дисциплине.

1 Сион, 1905, с. 257-261; 1906, с. 466—468;

5 нпр. поел, од 28-11-1753 г. и од 23-IV-1753 год.

Посланице Митрополита Павла Ненадовића (1699 —1768)