Bogoslovlje

ница митрополита београдског Мојсеја Петровића, од 16-IX-1728· г.; друга, посланица епископа будимског Михаила Милошевића, од 29-1-1719 г., и трећа опет митрополита београдског Вићентија Јовановића, од 15-ХИ-1731 г. 1 Што се типе посланица пре тога времена, могли бисмо само претпоставити да их je било, и то на основу тога, што се зна да су писали посланице неки од оних наших јерараха који од XIV в. одлазе у Русију, као штоje случај са митрополитом Кипријаном 3 . Тако, дакле, и у погледу самог облика и стила ових наших посланица ми смо упућени на руску богословску књижевност у којој je овај облик књижевности у XIV в. већ добро познат. Те старе руске архијерејске посланице су популарне, кратке поуке морално-практичке садржине; оне су по свему истог характера, као и проповедништво до средине XVII в., т. ј. типа грчко-руског проповедништва: одликују се простотой изражавања и несистематичношћу 3 . Може као пример да нам послужи „Поучеше д-Ьтямъ“ од Матвея еп. сарајског. „ИмТйте вТру въ Бога, любовь ко всЬмъ, къ богатому и убогому. Постъ имейте чистый... Милуйте убогихъ и немощнихъ... посещайте находящихся въ темницахъ, нагихъ одевайте. Домочадцевъ не бейте, не морите голодомъ... Правымъ помагайте, грТшныхъ милуйте.'.'. 4 На посланицама митрополита Ненадовића одмах се примети извесна сродност са овим старим руским посланицама. Она места која су оригинална и припадају искључпво нашем писцу написана су често врло приближно духу ових посланица. Та сродност je у томе што ни овде нема разноврсних реторичких облика, изузев само поређења и примере. Објашњење предмета je и овде доста кратко; говорничког раширења објашњења врло ретко сретамо; морална правила се више поткрепљују ауторитетом, него ли што се објашњавају. И све то излаже

1 Прва се налази у оригиналу, у патријарашкој библиотеци, а о другим двема добивени су подаци од госп. проф. Dr. Радослава Грујића. Све се три одликују чистим србуљским језиком. Прва посланица садржи упуства свешгеницима, у 9 тачака, из области праксе свештеничке; друга je посланица као поука уз пост, a трећа je божићна посланица.

2 Посланице митрополита Кипријана биле су, напоредо са посланицама митрополита Фотија, најпознатије посланице у Русији до XVI s. (Исторический очеркъ русскаго проповЪдничества СПБ. 1879. с. 194).

3 в. Е. В. П-Ьтуховъ, Русская литература. Древшй перюдъ. Петроградъ, 1916. с. 234 —235.

4 Истор. очеркъ русскаго пропов. 675.

20

Богословље