Bogoslovlje

се често и овде без велике системе, сем кад се има на уму излагање правава, која онда дсфу под бројевима. Више je, дакле, и овде набрајање моралних савета. „И такси аще имате др»гъ на др»га чтш го всего сердца примиритесь, др»гъ др»га мил»ите, го зла чйваите, на п»тъ добри наставляйте, помажите др»гъ др»г», и еже себе не хощете ςлa и ви др»г» своем» не чините, и !акоже хощете да благо вамъ б»деть, и ви ближнем» своем» желайте и творите, а незавидите ни сЬбидите, ни изнесите зла, со ни ложна свид-Ьтелства... Бога боитесь, заповеди Егси и црковшя исплняите, прилежите, молитеся усердно, в’ со црковъ ходите, дела благочесыя делайте, молитв», постъ, милостиню, схя бо покриваютъ множество гр-Ьховъ“ 1 . Сличне су овој и многе поуке уз пост које припадају искључиво нашем писцу; исто тако и оне кратке поуке које се у божићњим и ускршњим посланицама додају после поздрава. Али се често и разликују ове посланице по стилу од старих руских посланица. Овде имамо доста места и сасвим другојаче обрађених. Узмимо посланицу од 15-Х-1756 г. „Спосо мените како члкъ на тЬл» своемъ болесть каков» времени» йм»щШ, абТе докторе, апоееке, враче, и свакога рода и вида лекарства тражитъ, и све свое раздаетъ да бы само шздравЕти и гЬло здраво учинити могаси, знанзћи да еданъ п»тъ преко свега тога толико пршгЬжногъ лЕка умрети треба: Колми паче егда д»ша не умирающая греховными болезни и С смертною раною уязвится, должны с»тъ Хртханы къ врач» ихъ со <Х) <"<Ј дховном» своем» оц» прибегавати, лекартво дши теплое, и со слезами покаяше и чистое йсповедаше грехбвъ своихъ прилагати и целб» свою причастТемъ стыхъ пршмити, вед»ще со како за премногая наша людска согрешешя... Бгъ поп»ща на земле наше рать, к»гу, различие болезни и смрти, како ниве и поля наша ово с»шомъ, ово наводнешемъ, градом, ледомъ, скакавци и прочимъ тлетворнымъ воздбхомъ казнитъ, найпачеже внезапною смертно посещаетъ насъ въ непокаяши, лености, нераденТи с»щихъ и го времене на време каяти се голагающихъ“. Овде већ видимо како се скроман саветодавац уздиже

1 Поел. 18-XII-1761 г.

Посланице Митрополита Павла Ненадовића (1699 —1768)