Bogoslovlje

обавезну исповест. Тако се у посланици од 12-11-1752 г. прописује да сваки парохијанин мора да има цедуљу од свог исповедника. А уз то, за исповеднике се одређују нарочита лица, т. зв. духовници. 1 Ови се одређују из реда јеромонаха или игумана, за сваки протопопијат по један. О томе има доста података и у посланицама и у наредбама. 2 У поменутом „протоколону“ налази се и један списак духовника за архидијецезу од 1755 г. 3 , из кота се види да су изузетно у списак духовника могли да уђу и протојереји. Шаљу се духовници у народ у току сва четири поста и добијају нарочите инструкције и о припремању за ову службу (за припрему се нарочито наглашава потреба изучавања св. Писма) и о томе како да врше ту службу и како да поступају с народом („да буду народу и родитељи и лекари и судије“). Ове су инструкције понекад писане са тако добрим познавањем психологије пастирства да ће увек моћи једном исповеднику много да пруже. 4 У понеким посланицама уз пост митрополит не заборави да препоручи духовнике народу; 5 понекад се спомиње и име духовника. 6 Колико je се настојавало да се исповест врши свуда и да се врши тачно, показује нам следеће. У циркуларном протоколу м-ра Раванице, у наредби о духовницима од 25-XI-1751 г., прети се, да ће сваки духовник ко]и закасни бити затворен онолико дана колико се закасни. А како je вршење исповести зависило у главном од парохијских свештеника, то се њима опет наређује, под претњом лишења

1 Духовни отац, .τνευματικός, исповедник. (Код Вука: духовник der Beichtvater, исповједник). Види о овоме опширније код Т. Остојића, цит. дело, стр. 184 до 186 г. и Сион, 1905 г.

2 В. цирк. прот. м-ра Раванице, наредба од 25-Х-1761 г. од 9-11-1752 г. итд.

3 Штампан у Сиону, 1904 г., с. 461.

4 Г. прота Д. Руварац, их je штампао у Архиву за историју Ср π. Прав о с л. Карло в а ч к е Митроп о л и ј е, 1914, IV, I. с. 80. и у Сиону, 1904. с. 461. Духовнику je издавая и декрет. Такав један декрет од 1755 г. штампан je у Архиву за ист. Карл. Митр. 1914, IV, с. 82. Поред тога, добијали су духовници од митрополита и специјална упуства (в. у Сиону, 1904, с. 506: „Писмо отцем дБховнымъ отъ арх'l'ерея даемое"; в. Архив за ист. Карл. Митр. 1914, с. 83.

с 5 У послаиицн од 28-11-1766 г. пише: .а Хртолюбlямъ вашим препопо со рбчаемъ, да дховнаго о’тца вшего у свакомъ mîctB охотно и усердно npïeмлете, конакомъ ущедрите, и подвозомъ ÎP мЪста до мЪста, Iако ώ дЗшахъ вашыхъ трвждающемйся, послужите".

6 У посланици од 22-11-1656 г.

30

Богословље