Bogoslovlje

о хришћанској религији. Теологија je према томе наука о хришћанској религији у њеном значењу за религиозни живот у опште. Укупан феномен религије води научно посматрање, с једне стране, општој историји религије, а с друге стране, философији религије (203). Вобермин одобрава полемику против Е. Трелча (Tröltsch) религијско-философске философије историје, јер Трелчово претварање теологије у философију историје значи просто уништење теологије. Трелчово једнострано хистористичко схватање религије (einseitig historisierende Religionsauffassung) утискава религију насилно у једну еволуциону схему (Entwicklungsschema), која јој je недовољна, те je тако рационализована религија у опасности да не буде схваћена у свои сопственом најдубљем смислу (204 и д.). Философија религије није примена једне опште философске теорије на разумевање и оцењивање религије, као што je случај код Трелча. Философија религије треба да омогући разумевање религије у смислу њене сопствене основне интенције. Философију религије треба дефинисати просто као философисање о религији (205). Прво питање философије религије je питање о суштини религије, а друго о њеној истини. Теологија треба и са своје стране да се најозбиљније постара за поставляйте и заснивање једног општег појма религије. Питање о суштини религије уопште треба теологија да обрађује као свој сопствени основни проблем. Прави основни задатак теологије јесте разумевање хришћанске религије, a разумевање хришћанске религије на заиста научан начин може се само добити ако ce обрађује и питање о суштини религије уопште (206). Као и у својим ранијим списима Вобермин се враћа на Шлајермахеров захтев и постављање једног општег појма религије. Противници мисле да баш тај општи појам религије омета јасно сазнање праве суштине и праве вредности хришћанске религије, jep ce no њима треба ставити искључиво на тло јеванђеља, специјзлно Новог Завета и тек одатле треба прегледати и оценити осталу историју религије. Вобермин налази да je та аргументација погрешна зато што не одваја питање суштине и питање вредности (истине) религије. Та питања и ако су она у унутрашњој вези треба одвајати ради јасног научног постављања њиховог (207). Исто тако се не одваја питанье методског принципа већ се меша са конкретним спрово-

3

Философија религије као теолошки задатак