Bogoslovlje

ђењем тог принципа код Шлајермахера (које и по Вобермину захтева јаке коректуре.) Ако се захтева озбиљно посматрање ванхришћанских религија, онда тиме не сме бити искључено узимање у обзир за општи појам религије хришћанске религије. На против,, ако уопште треба поставити један општи појам религије онда он не сме нзоставити посматрань.е хришћанства. Недовољан je сваки појам религије који je оријентисан искључиво према примитивно) религији. Одређивање суштине религије логичкн треба да je изнад одређивања суштине хришћанства, али je од њега независно. Немогућно je одређивање суштине религије ако ce искључи сопствено релнгијско веровање, одрефено религијско уверенье, властито религијско искуство (208). То јеунутрашња тешкоћа ко ja влада проблемой одређивања суштине религије (209). По Ј. Кафтану суштину религије треба одређивати упоредкил! изучавањем историје религије, излагањем заједннчких ознака свих различних религија. Међутим, вели Воберлшн, то упоређивање већ претпоставља познавање траженог појма религије. Koje je критеријум за то упоређивање? Je ли и аними33AV као такав религија (209)? Историју различних облика религијског веровања треба увек доводнти у везу са сопственим религиозним уверењем, да би се тако њнхово разулшвање узајалшо разјашњавало и потпомагало. То би се дало означити као метод религијско-психолошког круга (т. ј. управо окретања у кругу), пошто je ту меродавно начелно методичко обазирање нав ластито религиозно уверење (210). И ту се Воберлшн осврће не салю на Шлајерлшхера и на његово схватање побожности, него и на Лутера који je по њел!у претеча, у области релпгије, Кантовог критичког лшшљења, које je Шлајермахер свесно прилюнио у теологији (211). Још Шлајерлшхеру било je јасно да ce религија не да дефинисати представол! Бога. Шлајерлшхер не објашњава том представол! већ, на против, тражи да њу објасни, ближе одреди. Представа Бога, тако различно употребљавана (нпр. и за тренутне богове фетишизма), није употребљива, бар не одмах у пометку (212). Вобермин брани Шлајерлшхерово свођење религије на осећање потпуне зависности, коју je Шлајерлшхер разликовао од делилшчне зависности. Изрично вели Шлајерлlахер, нагла-

Богословље