Bogoslovlje

Печат исте величине и облика je и на документу број 70 старе српске архиве у Хиландару, повељи патријарха Спиридона, од 19 јануара 1385 године, којом и он потврђује дар војводе Обрада Декиндића, цркву у Ибру, манастиру Ваведења, a којн су јој раније дали били „господа свети краљеви српски и го-

Сл. 4.

сподин цар Стефан и господин кнез Лазар“. Само je на њој лик Св. Саве оштећен, а и натпис се оронио. Од њега су се у другом делу натписа, доњој лево] страни ромба, очувала само три слова (apxienc)Konb. На једној ранијој његовој повељи, из 1380 г., старе арх. бр. 67, утиснут je испод зеленим мастилом потписаног „Спиридона, милошћу Божјом патријарха Србљем и поморју“, печат потпуно истог облика, само нешто мањи, 5χ4 - 50 ели Ина тему су лик и натпис пострадали и нејасни. С напрезањем се люже прочитати салю из првог дела (Са)ва (пр)'Ь(ачденш), и из четвртог (поморс)к iX ь земл... Значи, из великог уважења према осниваоцу Српске Цркве, Светом Сави, ионда, кад je проглашена Патријаршија, задржан je печат Архиепископије са ликом и натписом његовили И у другим случајевима, место грба, уп Јтребљаван je лик Св. Саве. Тако, устаннци банатских Србау 1594 години, којима

118

Богослов.ъе