Bogoslovlje

je један од вођа био епископ вршачки Теодор Несторовшз, имали су на заставаема својим иконе Св. Саве. И песник Андрија Качић-Миошић опеваједан такав бој и победу „под барјаком Саве покорника, Немањића божјег свећеника“. Немамо засад података о томе: кад je наша црква престала употребљавати лик Св Саве у значењу грба њеног. Свакојако да je истицање његовог лика на у станичким заставама и онај страх Турака од великог култа око св. моштију и имена Св. Саве, који je наш народ, па чак и они у њему, који су у муслиманство прешли, вршио, што je и спаљивање моштију његових од стране Турака изазвало, утицало и на то, да се изостави његов лик из службених обележја српских патријараха. Ни онда они нису лик Св. Саве заменили каквим грбом, и ако се на пример, баш у то најтеже за наш народ време, сретамо са изображением орла на понеким штампаним србуљама, а и у самоме богослужењу je, као подножје архијерејско, и на мраморне амвоне 1 ) у употребу ушло било. Место грба, патријарси наши узели су лик Спаситеља, опет по угледању на старе српске новце и печате на старим повељама наших владалаца. Засад ми je познат као најстарији црквени печат са изображением Спаситеља онај патријарха Максима на једном акту његовом, од 25 марта 1663 године, које се чува у Патр Библиотеци, у Сремским Карловцима. Он je средње величине са попрсјем Спаситеља, монограмом јС -ј- ХС у средини и катписом „Максим архиепискßпь пекскы“. У дну попрсја су с обе стране по анђео, управо главе анђела. Буквално истп такав печат je и наследника његовог, патријарха Арсенија 111, на молби цару Леополду I, од 18 јуна 1690 г. 2 ) Г. Грујић je видео око 20 печата са ликом Исуса Христа патријарха: Арсенија 111, Атанасија 1 и Мојсија Рајићз, али и другојачих, са црквом у српско-византијском стилу, на којој су три кубета 3 ). Цариградска Патријаршија се прозвала била, по величанственој цркви Св. Софије, Великом Црквом. И наши су, аналоге томе, као што смо напред видели, врло рано прозвали Патријаршију Српску тим именом. Назив „Велика Црква“ и за

О На пример, у цркви Светог Спаса у Скопљу. 2 ) Видети га у делу Д-ра Алексе Ивића, Сриски Печати и Грбови, табла XVII. 3 ) Ааологија Сраскога Народа, стр. 274, 275.

119

Грб Српске Патријаршије