Bogoslovlje

Васељенску и за нашу Патријаршију добко je после преносни и духовни смисао величине, али се и такав знача] у нас символизирао само у изображавање вида хра.ма патријаршије. И nôjeдини епископи су у својепечате уносили патроне или храмове својих катедрала, н.пр. Никодим, митрополит смедеревски у 1667 г. 1 ) икону Св. Николе, a Исаија Ђаковић потврдио je једак докуменат, од 17 фебруара 1705 г., који се чувау Библиотеци Патријаршијеу Ср. Карловцимз, печатом са изображењем цркве манастира Гргетека и Св. Николе, ком'е je она посвећена. Онда je он, као помоћник патријарха Арсенија II!, резидирао у Гргетеку. Али, кад je изабран за митрополита, он већ у 1708 г., поред Спаситеља са раширеним рукама, уноси у печат свој, 2 ) свакојако из Стематографије ВятезовиИа, и рашког једноглавог орла са потковицама у кљуну и канцама. Ово je био предав између чисто црквеног карактера печата Српске Цркве и формалног грба, што га _ie увео .митрополит Мојсије Петровић. Он je у грб унео националне символе, али и изображење наше велике цркве са њеним кубетима заменила je у њему црквица и кула западног стила. Све то било je захтев и последица времена и прилика. Црквени грб, и ако несвојствен православно] цркви, у једној феудалној држави, и ради пзједначења у престижу и правима са католичкам епископатом, био je потреба. Данае те потребе више нема. Племство и сталешка подела изгубила се готово у пеломе свету, па с њоме су отишли међу старине иевн грбови, сем државних. Наша црквена хијерархија никад није Iшала чисто сталешки, клерикални карактер, па му не треба ни сада тежити. И грб, као знак сталештва и племства, треба изоставити. Немају грбове ни источне васељенске патријаршије. Цариградска Патријаршија, истина, у новије време на печату и књижевним издањима својим има двоглавог орла, али као богослужбени и духовни символ, а не племићски грб. Па ион није био увек један исти. Промене његове могу се видетн и на актима њене преписке са бившом Архиепископијом и Митрополитом Београаском, у којој печати на писму патријарха Дионисија, из 1887, и Неофита, од 14 новембра 1891, својим овалним обликом врлоличена показана печат Св. Саве, а то нас

’) Гласник I, стр. 173.

-) Описан у Ааологијп Сриског Народа, стр. 277.

120

Богослов.ъе